Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Александар Веселиновић, без формалног означавања која одредба закона је повређена, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или да укине наведене пресуде и списе предмета врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим, односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да се првостепена пресуда заснива искључиво на исказу оштећене, те да не постоји ниједан други доказ који би указивао на то да је окривљени извршио предметно кривично дело, с обзиром да нису испитани очевици догађаја, нити постоји било који други материјални доказ. Бранилац је нарочито оспорио закључак првостепеног суда да неуропсихијатријско вештачење којим је утврђено да је окривљени алкохоличар, представља доказ да је исти извршио кривично дело, те по оцени браниоца вештачење може само да служи за то да се утврди да ли је окривљени могао да управља својим поступцима и да ли болује од неког душевног обољења, те истакао да суд није дао аргументоване разлоге због чега није прихватио исказ окривљеног и сведока ББ, нити прихватио друге доказе одбране. У прилог наводима окривљеног да није извршио кривично дело говори и то да је оштећена након наводно извршеног дела, наставила интезивну комуникацију са окривљеним, коју је сама иницирала, из чега произилази да код оштећене није постојао страх нити нарушено спокојство.

По оцени Врховног суда, бранилац окривљеног на овај начин оспорава утврђено чињенично стање и полемише са чињеницама утврђеним у правноснажним одлукама, те указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, па на овај начин суштински указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како повреда одредбе члана 440. ЗКП не представља законски разлог због кога је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног АА, адвоката Александра Веселиновића оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић