Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднела бранилац окривљеног АА, адвокат Сања Цакић Милошевић, због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) и 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и преиначи побијане пресуде, тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 2. у вези става 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети ако је правоснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу, повређена одредба кривичног поступка и то прпописане чланом 485.став 4. ЗКП или ако је на чињенично стање утврђено у правоснажној одлуци погрешно примењен закон. Право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости због повреде ЗКП је ограничено таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом (члан 485. став 4. ЗКП) те се захтев може поднети због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Сања Цакић Милошевић у захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП. Међутим, наведену повреду бранилац окривљеног образлаже наводима да током поступка није доказано да је окривљени извршио предметно кривично дело, из разлога што није доказано да је оштећени уопште поседовао и колико штенаца, нити су у вези са тим извођени докази, а штенци уопште нису пронађени, па самим тим нема доказа о њиховим евентуалним повредама, односно да их је окривљени злостављао.

Бранилац окривљеног је затим указала и на повреду закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, наводећи да је суд у доказном поступку извршио увид у фотографије са надзорних камера оштећеног, на којима се заснива пресуда, али не наводећи због чега исте представљају незаконит доказ, већ образлажући да окривљеном није дата могућност да се упозна са предметним фотографијама, јер је оштећени доставио само један примерак, а није доставио снимак са надзорних камера своје куће, иако је имао налог суда, нити копију фотографије, нити је суд утврдио веродостојност истих, јер није утврђено да ли потичу са надзорних камера оштећеног и да ли су настале критичног дана. Поред тога, наводи браниоца да окривљеном није дата могућност да се изјасни да ли је возило на фотографији његово, да наводи другостепеног суда да одбрана није имала примедбе на изведене доказе нису тачни, те да виши суд као другостепени није дао било какво образложење.

По оцени Врховног суда, иако бранилац окривљеног указује на повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) и 439. тачка 1) ЗКП, које представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости, бранилац исте образлаже тако што оспорава утврђено чињенично стање и полемише са чињеницама утврђеним у правноснажним одлукама и оспорава начин извођења доказа, те указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, па на овај начин суштински указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Бранилац окривљеног у осталом делу захтева истиче да је повређена одредба члана 3. ЗКП, јер је окривљени током поступка био приморан да доказује своју невиност, иако наведена одредба предвиђа да се свако сматра невиним док се његова кривица не утврди правноснажном одлуком.

Како повреде одредби чланова 3. и 440. ЗКП не представљају законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног АА, адвоката Сање Цакић Милошевић оценио недозвољеним.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                               Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                         Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић