.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3417/2025
22.10.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Maрине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца АА, из ..., чији је пуномоћник Добрица Лазић, адвокат из ..., против туженог „Мика комерц“ д.о.о. Земун, чији је пуномоћник Милош Павловић, адвокат из ..., ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1501/23 од 13.12.2023. године, у седници одржаној 22.10.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1501/23 од 13.12.2023. године.
ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова одговора на ревизију.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1501/23 од 13.12.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Трећег основног суда у Београду П1 634/20 од 09.03.2022. године у ставовима другом и трећем изреке, којим је усвојен тужбени захтев и обавезан тужени да тужиоцу на име отпремнине исплати износ од 257.000,00 динара са законском затезном каматом од 31.03.2014. године до исплате, као и да тужиоцу на име накнаде трошкова парничног поступка исплати 204.000,00 динара. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, у смислу одредбе члана 403. ЗПП, због битне повреде одредаба паничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.
Тужилац је поднео одговор на у ревизију, захтевајући накнаду за трошкове њеног састава.
Испитујући дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Према природи тражене правне заштите, ова парница спада у парнице из радних односа. Међутим, одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, прописано је да је у парницама из радних односа ревизија дозвољена у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Ван ових радних спорова ревизија није дозвољена, осим уколико се тужба не односи на новчано потраживање, када се примењује општи режим допуштености овог правног лека, према вредности спора.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате поднета је 22.04.2014. године, и вредност побијеног дела правноснажне пресуде је износ од 257.000,00 динара.
У конкретном случају не ради се о радном спору у смислу члана 441. Закона о парничном поступку (код којих је ревизија увек дозвољена), иако тужилац тражи заштиту права из радног односа, јер предмет тражене правне заштите није заснивање, постојање или престанак радног односа, већ се ради о имовинско-правном спору, који се односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је Врховни суд, применом члана 403. став 3. ЗПП, нашао да ревизија тужене није дозвољена.
На основу изложеног, Врховни суд је на основу члана 413. ЗПП, одлучио као у ставу првом изреке.
Врховни суд је одбио захтев тужиоца за накнаду трошкова за састав одговора на ревизију, с обзиром да нису били нужни за вођење ове парнице, у смислу члана 154. став 1. ЗПП, због чега је у смислу одредбе члана 165. став 1. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Бранка Дражић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
