Пресудом Апелационог суда у Нишу Гж 784/2024 од 12.06.2024. године, одбијена је жалба туженог-противтужиоца ББ и туженог ВВ и потврђена пресуда Основног суда у Алексинцу П 593/20 од 26.09.2023. године у ставу првом изреке, усвајајућем делу става другог, у ставу трећем и четвртом изреке.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени су благовремено изјавили ревизију, позивајући се на одредбу члана 404. ЗПП.

Тужилац-противтужени је поднео одговор на ревизију.

Предмет тражене правне заштите је накнада нематеријалне штете коју је тужилац -противтужени претрпео 01.06.2017. године испред куће првотуженог у виду напрснућа спољашњег глежња левог скочног зглоба и раздорне ране десне потколенице и леве потколенице услед којих је трпео болове, страх и душевне болове због умањења животне активности, као и материјалне трошкове на име издавања лекарског уверења и путних трошкова од места пребивалишта тужиоца-противтуженог места лечења. И тужени-противтужилац је критичном приликом задобио лаку телесну повреду у виду два хематома због којих је трпео болове и страх али не и стрес који би изазвао шећерну болест код њега. По оцени Врховног суда услови за примену института посебне ревизије из члана 404. став 1. нису испуњени. Не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, односно за новим тумачењем права у погледу примене члана 158. Закона о облигационим односима с обзиром да су тужени оглашени кривим због извршења кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ у саизвршилаштву, а ни примене члана 205. Закона о облигационим односима, о подељеној одговорности и снижењу накнаде.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињеница утврђених у поступку, начина пресуђења и разлоге на којима су засноване одлуке нижестепених судова Врховни суд је оценио да су нижестепене одлуке у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда са истим или слични чињеничним правним ситуацијама због чега нема услова за одлучивање о ревизији тужених као изузетно дозвољеној.

Из тих разлога на основу члана 404. став 2. ЗПП одлучено је као у изреци решења.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој парници поднета је 31.08.2018. године, преиначена 15. 09. 2023. године на износ од 233.600,00 а противтужба 02.10.2018. године, преиначена 14.06. 2023. године на износ од 400.000,00 динара.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан преиначења тужбе то ревизија није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП Врховни суд је донео одлуку као у ставу другом изреке.

Пошто трошкови одговора на посебну ревизију од стране тужиоца противтуженог нису били потребни ради вођења ове парнице суд је на основу одредбе члана 154. став 1. ЗПП одлучио као у изреци.

Председник већа - судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић