.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 6409/2025
29.05.2025. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Мирослав Херцег адвокат из ..., против туженог Града Новог Сада, којег заступа Правобранилаштво Града Новог Сада, ради исплате и утврђења, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3562/24 од 20.02.2025. године, у седници одржаној 29.05.2025. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3562/24 од 20.02.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 3562/24 од 20.02.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и потврђена пресуда Вишег суда у Новом Саду П 664/2023 од 21.10.2024. године којом је обавезан тужени да исплати тужиоцу износ од 12.559.805,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате и парничне трошкове у износу од 558.235,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате, и утврђено да је тужени стекао право јавне својине на парцели .. површине 945м2 уписане у лист непокретности ... КО ..., а тужилац обавезан да трпи упис права јавне својине туженог код надлежне службе за катастар непокретности након правноснажности пресуде. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија туженог није основана.
У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. У ревизији, изјављеној из разлога прописаног чланом 407. став 1. тачка 3. ЗПП, није наведена процесна одредба коју другостепени суд није применио или је погрешно применио, и тако учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. тог закона која је утицала или могла утицати на одлуку о жалби.
Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је у катастру непокретности уписан као власник парцеле .. КО ..., површине 945м2. Право својине тужилац је стекао наслеђивањем заоставштине покојне ББ, по решењу о наслеђивању О. 807/11 од 17.05.2011. године. Означена парцела је Планом генералне регулације насељеног места Руменка („Службени лист Града Новог Сада“ број 21/15) и Планом детаљне регулације улазног правца дуж пута Нови Сад - Руменка („Службени лист Града Новог Сада“ број 18/10 и 56/22) намењена за јавну саобраћајну површину - регулацију Руменачког пута и планиране саобраћајнице. Предметна парцела је фактичи приведена планираној намени - површина је пресвучена асфалтним застором и опремљена је водном и електроенергетском инфраструктуром, и користи се за јавни саобраћај. Пореска управа је проценила тржишну вредност парцеле у износу од 4.865,98 динара по 1м2, а налазом вештака је тржишна вредност утврђена у износу од 14.349,00 динара по 1м2.
Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су правилном применом материјалног права одлучили о тужбеним захтевима у овом спору.
Предметна парцела је фактички, без спроведеног управног поступка експропријације и одређивање накнаде (у управном или судском поступку) приведена планској намени и користи се као јавна - саобраћајна површина. Тужилац је тако лишен права својине, због чега основано потражује новчану накнаду за одузето земљиште у висини његове тржишне вредности, сагласно праву на мирно уживање имовине из члана 1. Протокола 1. уз Европску конвенцију и члана 58. Устава Републике Србије. Тужена је обвезник исплате накнаде јер је земљиште фактичким путем постало путно земљиште и прешло и јавну својину тужене, сагласно члану 10. став 2. и став 10. Закона о јавној својини.
Из навдених разлога, нису основани наводи ревидента да су нижестепени судови у овом спору погрешно применили материјално право. Ревизија садржи наводе који тужени истиче у другим истим чињенично-правним споровима, због чега Врховни суд неће детаљно образлагати пресуду којом одбија ревизију туженог, јер се тиме не би постигло ново тумачење права нити допринело уједначеном тумачењу права.
Због тога је, на основу члана 414. став 2. ЗПП, одлучено као у изреци.
Председник већа - судија
Бранислав Босиљковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
