Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије, Врховни суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној у смислу одредбе члана 404. став 1. ЗПП, јер у конкретном случају не постоји потреба за уједначавањем судске праксе, нити за новим тумачењем права, или разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана.

Побијаном пресудом усвојен је тужбени захтев и поништено као незаконито решење тужене о престанку функције ... скупштине тужиоцу, који је на ту функцију постављен из реда запослених на неодређено време у општинској управи тужене, те му током трајања мандата права и обавезе по основу рада мирују, а који је оспореним решењем разрешен пре истека мандата, иако председник скупштине тужене није ставио предлог за његово разрешење а тужилац није поднео оставку или био изабран за одборника. О овом праву тужиоца, као и о приговору стварне ненадлежности који је истакла тужена, судови су одлучили у складу са правним схватањима израженим у одлукама овог и Управног суда у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним правним основом.

Разлози на којима су засноване одлуке нижестепених судова нису у супротности са досадашњим тумачењем материјалног права из одредаба чл. 30. и 40. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, бр. 129/2007), нити се ревизијом указује на одлуке овог или других судова у којима је изражен другачији правни став, па сходно изнетом, не постоји потреба да се о посебној ревизији тужене одлучује из било ког разлога прописаног чланом 404. став 1. ЗПП, због чега је одлучено као у првом ставу изреке.

Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена ни у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП.

У конкретном случају побијана пресуда није донета у спору о заснивању, постојању и престанку радног односа, у ком је ревизија увек дозвољена на основу члана 441. ЗПП, те се дозвољеност ревизије оцењује, на основу члана 436. ЗПП, применом одредаба члана 403. ст. 2. и 3. истог закона, према којима је ревизија увек дозвољена ако је: 1) то посебним законом прописано; 2) другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака; 3) другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака (члан 403. став 2), с тим да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе (члан 403. став 3).

У овом спору тужбом није означена вредност предмета спора, нити је током поступка плаћена судска такса за тужбу, при чему тај пропуст није отклоњен ни од стране суда, а вредност предмета спора се не може утврдити ни по одредбама члана 21. до 27. Закона о судским таксама („Службени гласник РС“, бр. 28/94, ... 31/25). У таквом случају као вредност предмета спора узима се, на основу члана 28. истог закона, износ од 15.000,00 динара, без обзира који је суд надлежан за решавање спора, а тај износ очигледно не прелази динарску противвредност износа од 40.000 евра.

С обзиром на изложено, Врховни суд је ревизију одбацио другим ставом изреке, на основу члана 413. ЗПП.

Председник већа – судија

Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић