Правноснажним решењем, применом одредби чл. 1. и 3. Закона о утврђивању јавног интереса и посебним поступцима експропријације и прибављања документације ради реализације изградње система за пренос електричне енергије 400 kv напонског нивоа "Трансбалкански коридор – Прва фаза“, одредби чл.1, 56, 57.- 62. Закона о експропријацији и одредби чл. 132.-140. Закона о ванпарничном поступку, тужба је одбачена као недозвољена, јер је пред Градском управом града Панчева окончан поступак непотпуне експропријације, а пред органом управе није дошло до споразумног одређивања накнаде, услед чега су списи достављени Основном суду у Панчеву ради утврђивања накнаде у сусдком поступку. Накнада за експроприсану непокретност, па и непотпуну експропријацију се најпре утврђује у управном поступку, а сваки предлог за одређивање накнаде поднет суду пре истека два месеца од од дана правноснажности решења о експропријацији је преурањен, а самим тим и недозвољен због могућности да се у истом року пред органом управе постигне споразум о накнади.

Врховни суд је размотрио правне разлоге на којима су заснована решења нижестепених судова и наводе изнете у ревизији, па је оценио да нема услова за примену института изузетне дозвољености ревизије. Примена овог института је резервисана за питања из домена примене материјалног права. У ревизији тужиоца се указује на питања процесног права у поступку оцене суда о дозвољености тужбе, што нису разлози за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП.

Из наведених разлога, применом члана 404. ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке овог решења.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 420, у вези члана 479. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизијa није дозвољена.

Одредбом члана 420. став 1. ЗПП прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан. Ставом 2. истог члана, прописано је да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде.

Чланом 468. став 1. ЗПП је прописано да су спорови мале вредности спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Чланом 479. став 6. ЗПП прописано је да у поступцима о споровима мале вредности против одлуке другостепеног суда ревизија није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари је поднета је 21.12.2023. године. Вредност предмета спора је 10.000,00 динара.

Како у конкретном случају вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе у смислу одредби члана 468. ЗПП, то се ради о спору мале вредности у којем против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија на основу одредбе члана 479. став 6. ЗПП у вези члана 420. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, у вези члана 420. став 6. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Туженом не припада право на накнаду трошкова ревизијског поступка, јер састав одговора на ревизију није била нужна радња за одлучивање у ревизијском поступку, па је применом члана 165. ЗПП одлучено као у ставу трећем изреке.

Председник већа- судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић