Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, са позивом на одредбу члана 404. ЗПП, ради уједначавања судске праксе, разматрања правног питања у интересу равноправности грађана и новог тумачења права.

Тужилац је лично изјавио допуну посебне ревизије.

Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија

Испитујући испуњеност услова за одлучивање о ревизији тужиоца, изјављеној по основу одредбе чана 404. ЗПП, Врховни суд је утврдио да нису испуњени законом предвиђени услови да би се дозволило одлучивање о ревизији.

Према разлозима другостепене пресуде, у делу којим је поврђена првостепена пресуда за одбијајући део тужбеног захтева, тужиоцу је досуђена накнада штете због повреде части и угледа за претрпљене душевне болове, уз вођење рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи накнада, у складу са одредбом члана 200. став 1. и 2. ЗОО. Наводи ревизије о томе да ли је тако одмерена накнада правилна и довољна не могу представљати основ за одлучивање о ревизији по основу одредбе члана 404. ЗПП. Ни одлука о трошковима поступка, коју пуномоћник тужиоца побија изјављеном ревизијом, није подобна да буде предмет одлучивања по посебној ревизији.

Стога не постоји потреба за уједначавањем судске праксе, нити се на њену неуједначеност указује у погледу одлуке о главној ствари. Не постоји ни потреба за разматрањем правног питања у интересу равноправности грађана или новим тумачењем права.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке, применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност изјављене ревизије тужиоца, у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија тужиоца недозвољена.

Одредбом члана 479. став 6. ЗПП прописано је да против одлуке другостепеног суда, донете у парници о спору мале вредности, ревизија није дозвољена. Споровима мале вредности, према одредби члана 468. став 1. ЗПП, сматрају се спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Вредност предмета спора у конкретном случају износи 100.000,00 динара. Следи да против одлуке другостепеног суда донете у предметном спору мале вредности ревизија није дозвољена.

У складу са изнетим Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке, применом одредбе члана 413. ЗПП.

Испитујући дозвољеност допуне ревизије изјављене од стране тужиоца у смислу одредбе члана 410. став 2. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је допуна ревизије тужиоца недозвољена у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 2. ЗПП.

Ревизија је сагласно наведеној одредби недозвољена ако није изјављена преко пуномоћника адвоката, изузев када је странка адвокат. Имајући у виду да је допуну ревизије изјавила странка лично, а не преко пуномоћника адвоката, следи да је тако изјављена допуна ревизије недозвољена.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у ставу трећем изреке, применом одредбе члана 413. ЗПП.

Председник већа - судија

Татјана Миљуш, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић