Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужиља је благовремено изјавила ревизију, као посебну, због погрешне примене материјалног права, у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужени су благовремено поднели одговор на ревизију.

Врховни суд је на основу члана 404. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23 – други закон), оценио да ревизија тужиље није изузетно дозвољена.

Према одредби члана 404. став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Из наведеног произлази да су законом изричито прописани додатни, посебни услови, под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП.

Истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Побијаном правноснажном пресудом донетом у другом степену одбијена је жалба тужиље и потврђена првостепена пресуда, којом је одбијен тужбени захтев тужиље за утврђење ништавости предметног уговора о купопродаји непокретности, јер тужиља није доказала да је ништав у смислу члана 103. Закона о облигационим односима.

Према оцени Врховног суда, у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиље као изузетно дозвољеној у смислу одредбе члана 404. став 1. ЗПП, јер се у ревизији одређено не указује на различиту судску праксу, као и потребу за новим тумачењем права, а указивањем у ревизији на погрешну примену материјалног права, без законом изричито прописаних додатних, посебних услова под којима ревизијски суд може изузетно дозволити ревизију, не може чинити ревизију тужиље изузетно дозвољеном у смислу члана 404. ЗПП-а.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 404. ЗПП одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. а у вези члана 413. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Према одредби члана 403. став 3. ЗПП, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба је поднета 16.09.2022. године. Вредност предмета спора износи 300.000,00 динара.

Како вредност предмета спора не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000 евра, то ревизија тужиље није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

У делу којим је правноснажно одбијен предлог тужиље за одређивање привремене мере, ревизија није дозвољена сходно одредби члана 420. став 1. ЗПП, с обзиром на то да одлука о привременој мери не представља одлуку – решење којим се поступак правноснажно окончава.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Трошкови на име одговора на ревизију нису били потребни ради вођења парнице сходно одредби члана 154. став 1. ЗПП, због чега је одбијен захтев тужених за накнаду трошкова на име одговора на ревизију.

Из наведених разлога, Врховни суд је применом одредбе члана 165. став 1. ЗПП, одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Весна Субићм,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић