Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

Тужени је благовремено поднео одговор на ревизију, тражећи трошкове ревизијског поступка.

Према одредби члана 404 став 1. ЗПП, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако Врховни суд оцени да је потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначити судску праксу или дати ново тумачење права.

Предмет тужбеног захтева је исплата накнаде штете због мање вредности радног сата у 2021. и 2022. години, као и због незаконитог умањења накнаде зараде за време коришћење годишњег одмора у последње три године, са захтевом за уплату доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. По оцени Врховног суда, имајући у виду разлоге на којима је заснована побијана другостепена пресуда, нема места одлучивању о посебној ревизији тужиоца у овом спору ради разматрања спорног правног питања. У конкретном случају просечна зарада тужиоца на годишњем нивоу и зарада по месецима је имала раст у 2021 у односу на 2020. годину и у 2022. години у односу на 2021. годину, у поређењу са просечном зарадом свих запослених код туженог у 2020. и 2021. години, те како је код обрачуна зараде тужиоца, тужени примењивао вредност радног сада која није мања од вредности радног сата прописане чланом 31. став 3. ПКУ туженог (да просечна зарада у текућој календарској години не може бити мања од просечне зараде у претходној календарској години) то је правилно одбијен тужбени захтев. Ожалбена одлука је у складу са правним схватањем и одлукама Врховног суда у истој чињеничној и правној ситуацији.

Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужба је поднета дана 22.01.2024. године. Вредност предмета спора побијаног дела је 13.000,00 динара.

Према члану 441. Закона о парничном поступку ревизија је дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Уколико се тужбени захтев односи на потраживање у новцу у радном спору, дозвољеност ревизије се оцењује на основу члана 403 став 3 Закона о парничном поступку, према коме ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Како у конкретном случају вредност предмета спора побијеног дела правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, то ревизија тужиоца није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке овог решења.

Врховни суд је одбио захтев тужeног за накнаду трошкова за састав одговора на ревизију с обзиром да нису били нужни за вођење ове парнице у смислу члана 154. став 1. ЗПП због чега је у смислу одредбе члана 165. одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа - судија

Бранка Дражић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић