У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Мирољуба Томића и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Врховног суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног - адвоката Дејана Јовановића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Крушевцу К бр.51/24 од 07.05.2025. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.361/25 од 03.09.2025. године, у седници већа одржаној дана 12. новембра 2025. године, једногласно је донео

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Дејана Јовановића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Крушевцу К бр.51/24 од 07.05.2025. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.361/25 од 03.09.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Крушевцу К бр.51/24 од 07.05.2025. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. Кривичног законика, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од једне године и осам месеци, у коју казну му је урачунато време проведено у притвору од 25.12.2022. године до 26.02.2024. године.

Истом пресудом на основу члана 87. КЗ, према окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета – пиштоља марке „Глок“ калибра 9мм ,,ПАРА“ серијског броја ... .

Окривљени је обавезан да Вишем суду у Крушевцу на име трошкова кривичног поступка плати износ од 145.052,26 динара, те да Вишем јавном тужилаштву у Крушевцу на име трошкова кривичног поступка плати износ од 161.438,05 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом извршења.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.361/25 од 03.09.2025. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Крушевцу и браниоца окривљеног АА, а пресуда Вишег суда у Крушевцу К бр.51/24 од 07.05.2025. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Дејан Јовановић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП,те због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, с тим што из образложења произилази да указује и на повреду кривичног закона из члана 439 тачка 2 ЗКП са предлогом да Врховни суд преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, или да побијане пресуде укине и предмет врати на поновно одлучивање, уз истовремени захтев да Врховни суд одреди да се извршење правноснажне пресуде одлаже, односно прекида, у смислу члана 488. став 3. ЗКП.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП, доставио Врховном јавном тужиоцу, Врховни суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа, Врховни суд је размотрио списе предмета са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, бранилац окривљеног АА - адвокат Дејан Јовановић у поднетом захтеву наводи да је суд прекорачио оптужбу, јер у оптужном акту није садржан субјективни однос окривљеног према извршеном кривичном делу, а првостепени суд је „допунио“ оптужницу тако што је утврдио да је окривљени критичном приликом поступао са евентуалним умишљајем, на који начин је учинио наведену битну повреду одредаба кривичног поступка.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, по оцени Врховног суда су неосновани, а ово из следећих разлога:

Одредбом члана 420. став 1. ЗКП је прописано да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе садржано у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници.

Из цитиране законске одредбе произилази да између оптужбе и пресуде мора постојати идентитет и подударност у погледу субјективне и објективне истоветности дела.

Прекорачење оптужбе на штету окривљеног подразумева измену чињеничног описа дела који је дат у оптужном акту додавањем нове радње извршења, односно веће криминалне воље окривљеног, на који начин се погоршава положај окривљеног у погледу правне оцене дела или кривичне санкције.

У конкретном случају, правноснажна пресуда се односи на исто лице – на окривљеног АА, који је правноснажном пресудом оглашен кривим за лакше кривично дело – кривично дело изазивање опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. КЗ, а не за кривично дело тешко убиство у покушају из члана 114. став 1. тачка 11) у вези члана 30. КЗ, како му је то оптужницом стављено на терет, а тиме што је у изреку пресуде унео да је окривљени поступао са евентуалним умишљајем, првостепени суд је само уподобио чињенични опис дела са чињеничним стањем утврђеним на основу доказа изведених у току поступка, што је био и овлашћен да учини.

Како се, дакле, суд наведеном изменом у изреци пресуде кретао у оквирима оптужног акта, при чему окривљени није оглашен кривим за теже кривично дело, нити за већу криминалну количину, нити степен кривице, односно није оглашен кривим за више криминалних активности и већу криминалну вољу од оне за коју је оптужен, већ је оглашен кривим за лакше кривично дело, то је очигледно да наведена измена није извршена на штету окривљеног и да окривљени тиме није доведен у неповољнији кривично-процесни положај.

Стога су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног – да су нижестепене пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, оцењени неоснованим.

Неосновани су и наводи захтева којима се указује да су нижестепене пресуде донете уз повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП.

Ово стога што из изреке правноснажне пресуде јасно произилазе сви битни елементи кривичног дела изазивање опште опасности из члана 278. став 4. у вези става 1. КЗ, због ког је окривљени оглашен кривим, обзиром да из изреке произилази да је критичном приликом, свестан да његово дело забрањено, те поступајући са евентуалним умишљајем, при чему је био свестан да може учинити кривично дело, на то и пристао и изазвао опасност за живот и тело људи употребом ватреног оружја, изпаливши четири хица из свог службеног пиштоља, што представља опште опасну радњу, на начин описан у изреци првостепене пресуде, при чему је једно од испаљених зрна погодило ББ, од ког хица је задобио лаку телесну повреду у виду површне стрелне ране.

Стога су наводи захтева за заштиту законитости и у делу у којем се нижестепене пресуде побијају због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, оцењени неоснованим.

Најзад, у поднетом захтеву бранилац истиче да је на чињенично стање утврђено у правноснжаној одлуци погрешно примењен закон, јер је окривљени поступао у нужној одбрани, обзиром да из свих доказа прикупљених током поступка произилази да је противправни, истовремени и ничим изазвани напад према окривљеном био у току, односно јасно је да је предстојао.

Ни ове наводе захтева, којима се указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, Врховни суд није могао прихватити као основане, обзиром да из изреке пресуде не произилази да је окривљени АА критичном приликом поступао у нужној одбрани. Ово стога што је иста повреда закона неосновано истицана у поступку по редовном правном леку, па како је Апелациони суд у Крагујевцу, као другостепени, о томе изнео јасне разлоге на страни 4 став четврти и страни 5 став први своје одлуке, које разлоге овај суд у свему прихвата као правилне, то на ове разлоге Врховни суд и упућује, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. и 2. ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић