Предмет спора је захтев тужиље за исплату накнаде за стварну службеност уставновљену проласком далековода преко парцела .., .. и .. из листа непокретности .. КО ..., у сусвојини тужиље са ½ идеална дела.

По оцени Врховног суда, наводи ревидента не оправдавају потребу да се о његовој посебној ревизији у овом спору одлучује ради новог тумачења права или уједначавања судске праксе.

Према правном ставу који је Врховни касациони суд усвојио на седници Грађанског одељења од 23.01.2017. године, правни основ потраживања накнаде због проласка кабла електричне енергије ваздушним путем изнад катастарских парцела тужиоца је стварноправног карактера - конституисање законске стварне службености на основу члана 51. Закона о основама својинско-правних односа, а висина одговарајуће накнаде одређује се на основу члана 53. став 3. тог закона и она застарева у општем року застарелости потраживања из члана 371. Закона о облигационим односима. Означени правни став усвојен је по поступку за решавање спорног правног питања (чланови 180-185 ЗПП) и обавезује сва већа Грађанског одељења ревизијског суда, сагласно члану 37. став 8. Пословника о уређењу и раду Врховног касационог суда („Службени гласник Републике Србије“ број 37/10 ... 74/18).

Законом о енергетици („Службени гласник Републике Србије“ број 145/14) није регулисан међусобни однос власника непокретности преко које пролазе каблови далековода и енертетског субјекта, због чега се на такву ситуацију примењују одредбе општег закона - одредба члана 51. Закона о основама својинско-правних односа. Законом о изменама и допунама Закона о енергетици („Службени гласник Републике Србије“ број 40/21) било је прописано да се даном изградње електроенергетског вода успоставља заштитни појас и заснива службеност преласка електроенергетског вода у ширини заштитног појаса; да је оператор преносног система дужан да у року не дужем од три године од дана почетка извођења радова на енергетском објекту, на законом прописани начин, обавести власника преко чијих непокретности прелази енергетски објекат, односно на чијим непокретностима се изводе радови на изградњи енергетског објекта; да власник непокретности на којој је енергетски субјекат стекао право службености може поднети захтев за нканаду у року од три године од дана пријема обавештења и да се висина нанкаде утврђује налазом вештака одговарајуће струке (члан 218. став 2-5).

Следствено изложеном, на непокретности преко које прелази електроенергетски вод успоставља се стварна службеност у корист енергетског субјекта, на основу члана 51. Закона о основама својинско-правних односа, односно измењеног члана 218. став 2. Закона о енергетици, а висина накнаде за тако установљену стварну службеност одређује се према члану 53. став 1. Закона о основама својинско-правних односа, на основу налаза вештака одговарајуће струке.

Закон о изменама и допунама Закона о енергетици („Службени гласник Републике Србије“ број 94/24), који је ступио на снагу 01.01.2021. године и на који се ревидент позива, нема ретроактивно дејство и не може се применити на раније успостављену законску стварну службеност.

Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Према одредби члана 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда у поступку у спору мале вредности ревизија није дозвољена, због чега је на основу члана 413. тог закона одлучено као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић