Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., општина ..., чији је пуномоћник Мирослав Бојовић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., општина ... и ВВ и села ..., општина ..., чији је заједнички пуномоћник Бранка Ђуровац, адвокат из .., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3159/24 од 10.12.2024. године, у седници одржаној 18.12.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији тужених изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3159/24 од 10.12.2024. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужених изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3159/24 од 10.12.2024. године.

ОДБИЈА СЕ захтев тужиоца за накнаду трошкова одговора на ревизију.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Аранђеловцу – Судска јединица у Тополи П 89/22 од 19.07.2024. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца па су обавезани тужени да солидарно плате тужиоцу на име накнаде штете износ од 1.074.000,00 динара са каматом по Закону о затезној камати, рачунајући исту од 13.02.2024. године као дана обављеног вештачења до коначне исплате. Ставом другим изреке обавезани су тужени да тужиоцу солидарно плате трошкове парничног поступка у укупном износу од 688.810,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 3159/24 од 10.12.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужених и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке одбијен је захтев тужених за накнаду трошкова другостепеног поступка као неоснован.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију су благовремено изјавили тужени, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужилац је поднео одговор на ревизију, захтевајући накнаду трошкова.

Правноснажном пресудом одлучено је о накнади штете, а нижестепеним одлукама тужбени захтев је усвојен. По оцени Врховног суда, имајући у виду природу спора, садржину тражене правне заштите, начин пресуђења и дате разлоге о основаности тужбеног захтева, у овом случају нису испуњени услови за примену института посебне ревизије из члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23). Не постоји потреба за разматрањем правног питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, нити за уједначавањем судске праксе, јер се ревизијом тужених оспорава утврђено чињенично стање, а што није дозвољен ревизијски разлог сходно члану 407. став 2. ЗПП. Одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване су на примени одговарајућих одредаба материјалног права (154. ст.1, 155. и 158. ЗОО). Из ових разлога одлучено је као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 04.01.2017. године, а вредност предмета спора је 1.074.000,00 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни суд нашао да је ревизија туженог недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио је као у ставу другом изреке.

Врховни суд је одбио захтев тужиоца за накнаду трошкова одговора на ревизију, с обзиром да нису били нужни за вођење ове парнице у смислу члана 154. став 1. Закона о парничном поступку, због чега је у смислу одредбе члана 165. став 1. Закона о парничног поступку одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић