Ставом другим изреке, одбачена је као недозвољена жалба туженог- противтужиоца изјављена на став четврти изреке првостепене пресуде. Ставом трећим изреке одбијен је захтев тужиље-противтужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени-противтужилац је благовремено изјавио ревизију, побијајући пресуду у ставовима првом и другом изреке, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Тужиља-противтужена је поднела одговор на ревизију.

Врховни суд је испитао побијану пресуду, у смислу члана 408. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) у вези члана 202. Породичног закона, па је оценио да је ревизија делимично неоснована, а делимично недозвољена.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а нема ни друге битне повреде одредаба парничног поступка због којих се ревизија може изјавити, јер у поступку није дошло до пропуста у примени или до погрешне примене било које одредбе Закона о парничном поступку. Битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 12. ЗПП, на коју се у ревизији посебно указује, није прописана као разлог због којег се ревизија може изјавити.

Према утврђеном чињеничном стању, парничне странке су закључиле брак 02.09.2016. године у ..., те су од закључења брака живели у Швајцарској, најпре у заједници са тужиљиним родитељима, а потом самостално. У брачној заједници рођен је мал. ВВ ..2020. године у Швајцарској, који има пријављену адресу пребивалишта на мајчиној адреси у Швајцарској. Убрзо након рођења мал.детета, тужени- противтужилац је 08.12.2020. године упућен на издржавање затворске казне у Швајцарској због више кривичних дела крађе, где је био до 25.07.2022. године, након чега је депортован из Швајцарске, са забраном уласка у наредних 8 година. Тужиља се фактички самостално старала о детету од рођења, из наведених разлога. Док је био у затвору тужиља је омогућавала туженом редовне контакте са мал.дететом тако што је мал. ВВ доводила једном недељно у просторије које су биле предвиђене за посете. Мал.дете је са мајком живело у Швајцарској до маја 2023. године када је тужиља, по претходном договору са туженим, довела мал.дете у Србију и након периода прилагођавања детета са оцем и његовом породицом оставила је дете код туженог уз договор да то буде до средине августа 2023. године, а она се вратила у Швајцарску, због радних обавеза. Међусобни договор парничних странака је био да мал. ВВ настави да од септембра 2023. године живи с мајком у Швајцарској, да крене у вртић и настави редовне лекарске контроле због проблема са страбизмом. Међутим, тужени није испоштовао постигнути договор, задржао је пасош детета и онемогућио тужиљи да дете поведе са собом у Швајцарску. Мал. ВВ је привремено остао код родитеља тужиље у ..., а од 30.09.2023. године прешао је код оца у породичну кућу у ... где тужени живи с мајком и бабом и где се налазио и у време подношења тужбе. Контакти између тужиље и мал.детета су се одвијали преко вибера и непосредно када тужиља дође у Србију, али уз негодовање и одлагање туженог који је одбијао сваки вид непосредног контакта са тужиљом.

Тужиља живи у Швајцарској у изнајмљеном комфорном стану за који плаћа закуп од 1.500 франака, а остварује приходе који просечно износе око 6.000 франака месечно, па кад измири све обавезе преостаје јој износ од 2.600 франака. Тужбени захтев у погледу доприноса за издржавање мал. ВВ определила је на износ од 5.000,00 динара, изјављујући да јој не треба помоћ у издржавању мал.детета од туженог. Тужени живи у породичној кући у ..., са мајком и бабом по оцу. Кућа је спратна и задовољава потребе чланова породице. Тужени нема редовна примања, био је незапослен, а затим је засновао радни однос на одређено време у периоду од 13.12.2024. године до 13.03.2025. године. Питање његове радне и здравствене способности током поступка није доведено у сумњу.

Због наведених проблема са задржавањем пасоша мал.детета и онемогућавања тужиљи да одведе дете са собом у Швајцарску укључен је стручни тим Центра за социјални рад у Ћуприји који је обавио разговор са родитељима и из резултата свог рада закључио да је у најбољем интересу мал.детета да се повери мајци на самостално вршење родитељског права, како је наведено у извештају Центра који се налази у списима. Такође, Центар је предложио модел виђања мал.детета са оцем.

Имајући у виду овако утврђено чињенично стање нижестепени судови су правилно применили материјално право доносећи побијану пресуду у погледу самосталног вршења родитељског права од стране тужиље, доприноса у издржавању мал.детета од стране туженог и начина одржавања личних контаката мал.детета са туженим, а разлоге за такву одлуку у свему прихвата и Врховни суд.

Неосновно се ревизијом указује на неправилност налаза и мишљења Центра за социјални рад у Ћуприји, с обзиром да су наводи ревизије у том смислу истицани и у току поступка, као и у жалби, а другостепени суд је оценио ове наводе, дајући јасне и довољне разлоге, које прихвата и Врховни суд.

Тужени у току поступка није оспоравао чињенице у вези стамбених и материјалних прилика тужиље, није се одазвао позиву суда за саслушање парничних странака, због чега је његов пуномоћник предложио да се тај доказ не изводи. Поред тога, тужени у поступку није предлагао вештачење од стране Института за ментално здравље у Београду, па то не може да чини ни у ревизији, јер није доставио доказе на околност да без своје кривице овај доказ није могао да предложи у току поступка.

Врховни суд је ценио и остале наводе изјављене ревизије којима се не доводи у сумњу правилност и законитост побијане пресуде у наведеним деловима изреке, због чега ти наводи нису посебно образложени.

Чланом 420. Закона о парничном поступку прописано је да странке могу да изјаве ревизију и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан.

Допунским решењем од 29.01.2025. године одлучено је о привременој мери, па то није решење којим је поступак правноснажно окончан, због чега ревизија у делу којим се побија другостепена пресуда којом је потврђено наведено допунско решење није дозвољена.

Такође, ревизија није дозвољена ни у делу којим се побија став други изреке другостепене пресуде, којим је другостепени суд одбацио као недозвољену жалбу туженог-противтужиоца изјављену против става четвртог изреке првостепене пресуде, а којим је одбијен део тужбеног захтева тужиље-противтужене којим је тражила да се обавеже тужени-противтужилац да исплати заостале рате на име издржавања малолетног детета за период од 09.08.2023. године, као дана подношења тужбе до 29.01.2025. године, као дана пресуђења, као неоснован. У том делу тужени- противтужилац је успео у спору, па не постоји правни интерес за побијање наведене одлуке, због чега је ревизија, недозвољена у смислу члана 410. став 2. тачка 4. ЗПП.

Састав одговора на ревизију није била радња која је потребна за одлучивање о ревизији, због чега тужиља-противтужена нема право на накнаду трошкова за састав одговора на ревизију, који су тражени и опредељени.

Из наведених разлога одлучено је као у изреци пресуде, на основу члана 414., члана 413. и члана 165. Закона о парничном поступку.

Председник већа-судија

Весна Субић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић