
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 12288/2024
03.12.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Драгане Миросављевић, Надежде Видић, Гордане Комненић и др Илије Зиндовића, чланова већа, у ванпарничном поступку по предлогу предлагача АА из ..., чији је пуномоћник Душан Шиповац, адвокат из ..., против противника предлагача Републике Србије, чији је законски заступник Државно правобранилаштво, Одељење у Крагујевцу, ББ из ..., чији је пуномоћник Славиша Мрдаковић адвокат из ..., ВВ из ..., ГГ из ... и ДД из ..., ради деобе непокретности, одлучујући о ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 5048/2023 од 02.02.2024. године, у седници одржаној 03.12.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији предлагача изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 5048/2023 од 02.02.2024. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија предлагача изјављена против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 5048/2023 од 02.02.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Крагујевцу Р1 9/22 од 22.03.2023. године одбачен је предлог предлагача поднет ради деобе дана 22.02.2021. године.
Решењем Вишег суда у Крагујевцу Гж 5048/2023 од 02.02.2024. године, одбијена је, као неоснована, жалба предлагача и потврђено првостепено решење.
Против правноснажног решења донетог у другом степену, предлагач је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној применом члана 404. ЗПП.
Ценећи испуњеност услова за одлучивање о ревизији предлагача као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11... 18/20 и 10/23 – други закон) у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку – ЗВП („Службени гласник РС“, број 45/13... 14/22), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији предлагача као изузетно дозвољеној, јер не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права, нити ради уједначавања судске праксе. Поред тога, предлагач није уз ревизију доставио одлуке из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању у истој правној ствари. У конкретном случају, ради се о ванпарничном поступку ради физичке деобе, у ком одлука и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају. Имајући у виду напред изнето, применом члана 404. ЗПП одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 420. став 6. ЗПП, који се примењује на основу члана 27. став 2. и члана 30. став 2. ЗВП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступку, прописано је да је у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима ревизија дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинско-правним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.
Одредбом члана 420. став 1. ЗПП, прописано је да се ревизија може изјавити и против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно завршен, али применом става 2. истог члана, ревизија против решења није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде, што значи да је условљена граничном вредношћу за изјављивање ревизије, прописаном чланом 403. став 2. ЗПП.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Предлог ради деобе је поднет 22.02.2021. године. Вредност предмета спора је 7.500,00 динара.
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном поступку, који се односи на неновчано потраживање, у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога, то је Врховни суд нашао да ревизија није дозвољена, применом одредбе члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. у вези члана 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. ЗВП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом.
Председник већа-судија
Добрила Страјина,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
