Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 4000/24 од 12.03.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је, као неоснована, жалба тужилаца и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 810/24 од 22.04.2024. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су благовремено изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права и потребе уједначавања судске праксе, позивом на члан 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23 ), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). У ставу 2. истог члана, прописано је да о дозвољености и основаности ревизије из става 1. овог члана одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Правноснажном пресудом одлучено је о захтеву тужилаца за поништај дела Анекса уговора о раду, којима су утврђени коефицијенти за обрачун зарада тужилаца, тако што је тужбени захтев одбијен. Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. Закона о парничном поступку, за разматрање правних питања од општег интереса, правних питања у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе, или ново тумачење права, јер је побијана одлука донета на основу утврђеног чињеничног стања да су тужиоцима оспореним анексима уговора о раду утврђени нови коефицијенти због доношења нове систематизације послова у вези са Одлуком о изменама и допунамa одлуке о коефицијентима од 30.01.2015. године чија законитост није оспорена пред Уставним судом. Како су одлуке нижестепених судова о основаности тужбеног захтева засноване на примени одговарајућих одредаба материјалног права, то нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији.

Из наведених разлога, одлука у ставу првом изреке донета је на основу члана 404. став 2. ЗПП.

Испитујући дозвољеност ревизије на основу члану 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку, Врховни суд је утврдио да је ревизија недозвољена.

Одредбама главе XXIX ЗПП прописана су посебна правила за поступак у парницама из радног односа, док се остале одредбе ЗПП, примењују када одредбама ове главе није другачије одређено.

Тужбу ради утврђења тужиоци су поднели 18.12.2020. године, а означена вредност предмета спора је 5.000,00 динара.

У парницама из радних односа, одредбом члана 441. ЗПП, прописано је да је ревизија увек дозвољена у парницама о споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. Спор за утврђење ништавости одредбе анекса уговора о раду којим је предвиђена висина зараде јесте спор из радног односа, али није спор о заснивању, постојању или престанку радног односа да би се о дозовљености ревизије одлучивало применом наведене законске одредбе. Редовна ревизија није дозвољена ни по имовинском цензусу прописаном у члану 403. став 3. ЗПП. С тога, по оцени Врховног суда ревизија тужилаца није дозвољена.

Из наведених разлога, на основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић