Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 694/24 од 21.03.2024. године, ставом првим изреке, жалба туженог-противтужиоца jе делимично усвојенa, делимично одбијена, па је првостепена пресуда преиначена у делу којим је раскинут предуговор о купопродаји (став 2 изреке) тако што је одбијен тужбени захтев тужиље- противтужене у делу којим је тражено да се раскине предуговор о купопродаји закључен у Зрењанину дана 11.01.2018. године између тужиље-противтужене, као продавца, и туженог-противтужиоца, као купца, који је солемнизован од стране јавног бележника Цвитковац Магдалене под бројем ОПУ 25-2018 дана 11.01.2018. године, док је у преосталом делу пресуда потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог-противтужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права, с тим што је предложио да се ревизија сматра изузетно дозвољеном (члан 404. ЗПП).

Одлучујући о дозвољености и основаности ревизије туженог-противтужиоца на основу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11 ... 10/23) и члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), Врховни суд је утврдио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној.

Правноснажном пресудом делимично је усвојен део тужбеног захтева и обавезан је тужени-противтужилац да се у остављеном року исели са свим лицима и стварима из некретнине тужиље-противтужене, јер у предвиђеном року није дошло до закључења главног уговора између парничних странака, због чега је тужени у обавези да тужиљи преда посед предметне некретнине, док је противтужбени захтев за утврђење ништавости предуговора закљученог између парничних странака одбијен, јер испуњава све услове форме и нема разлога за утврђење ништавости прописаних чланом 103. Закона о облигационим односима. Имајући у виду врсту спора, садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали, то по оцени Врховног суда нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. ЗПП, с обзиром да не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса, правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, нити је потребно ново тумачење права. Наводи ревизије који указују на битне повреде одредаба парничног поступка, нису разлози за посебну ревизију чија је дозвољеност условљена испуњењем услова прописаних у члану 404. став 1. ЗПП. Уз ревизију нису приложене правноснажне одлуке у којима су судови другачије одлучивали у истим или битно истоветним чињенично-правним споровима, због чега нема потребе ни за уједначавањем судске праксе.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба ради накнаде штете поднета је 11.06.2020. године. Вредност предмета спора по тужби је 10.000,00 динара, а по противтужби је 23.500,00 динара.

Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра према средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, то је ревизија недозвољена.

На основу изнетог, применом члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић