.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 10137/2025
01.10.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Весне Субић, председника већа, Јелице Бојанић Керкез, Радославе Мађаров, Зорице Булајић и Ирене Вуковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., ..., чији је пуномоћник Милош Петровић, адвокат из ..., против туженог „Електромрежа Србије“ АД Београд, чији је пуномоћник Софија Илић, авокат из ..., ради исплате накнаде за службености, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 4057/24 од 09.04.2025. године, у седници одржаној дана 01.10.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 4057/24 од 09.04.2025. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 4057/24 од 09.04.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 4057/24 од 09.04.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Основног суда у Лесковцу П 5439/22 од 06.08.2024. године којом је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде за конституисану стварну службеност на кп бр. 2524 уписане у лист непокретности број ... за КО ..., исплати новчани износ од 16.215,00 динара са законском затезном каматом почев од дана пресуђења 06.08.2024. године до исплате, као и да тужиоцу исплати на име трошкова парничног поступка износ од 96.788,00 динара, с тим да уколико овај износ не исплати у остављеном року, обавезује се да плати и законску затезну камату почев од дана извршности пресуде до исплате.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавио ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, о посебној ревизији туженог у овом спору није потребно одлучивати ради новог тумачења права, по питању застарелости потраживања накнаде за стварну службеност постављања проводника далековода или уједначавања судске праксе, као ни разматрања правног питања од општег интереса.
Према правном ставу Врховног касационог суда од 23.01.2017. године, усвојеном у поступку решавања спорног правног питања (члан 180-185 ЗПП), потраживање накнаде за установљену стварну службеност прелаза проводника далековода застарева у општем року застарелости из члана 371. Закона о облигационим односима, који почиње да тече од дана стављања у функцију електро мреже.
У одлукама ревизијског суда, поводом посебних ревизија туженог у истим чињенично-правним споровима, изражен је став да се почетак рока застарелости рачуна од дана издавања употребне дозволе за изграђени далековод, сагласно члану 158. Закона о планирању и изградњи („Службени гласник Републике Србије“ број 72/09 ... 24/11), важећег у време када је издата употребна дозвола за далековод чији проводници прелазе преко тужиочевог земљишта. Правноснажним пресуђењем у овој правној ствари није одступљено од правног става израженог у одлукама ревизијског суда.
Измена одредбе члана 218. Закона о енергетици, извршена Законом о изменама и допунама тог закона („Службени гласник Републике Србије“ број 94 од 28.11.2024. године), којом је прописано да је електроенергетски вод у функцији од дана стављања под напон, о чему одлуку доноси надлежни оператор система, у овом случају није од значаја јер се не може ретроактивно примењивати на далековод за који је употребна дозвола издата пре његовог ступања на снагу.
Из наведених разлога, на основу члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП и утврдио да ревизија туженог није дозвољени ни на основу члана 403. став 3. ЗПП, јер је вредност предмета овог спора нижа од вредности која је по наведеној одредби меродавна за дозвољеност ревизије, због чега је на основу члана 413. ЗПП, одлучено као у другом ставу изреке.
Председник већа - судија
Весна Субић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
