Виши суд у Шапцу је, решењем Гж 612/23 од 08.06.2023. године, ставом првим изреке, одбио као неосновану жалбу противника предлагача и решење Основног суда у Лозници Р1 54/21 од 07.12.2022. године потврдио у ставу првом, другом, трећем и четвртом изреке, у делу којим је утврђена накнада за експроприсане непокретности у износу од 2.745.960,00 динара и обавезан противник предлагача да предлагачима по том основу исплати наведени износ са законском затезном каматом почев од 07.12.2022. године до исплате. Ставом другим изреке, одбачен је захтев противника предлагача за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, противник предлагача је изјавио благовремену ревизију, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП („Сл. гласник РС“, бр. 72/11...10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене прописани одредбом члана 404. став 1. ЗПП.

Побијаним решењем одлучено је о накнади за експроприсане непокретности и обавезан противник предлагача да предлагачима, као бившим власницима тих непокретности, исплати накнаду, а висина накнаде утврђена је из налаза и мишљења судског вештака грађевинске струке. Оваква одлука је у складу са праксом и правним схватањем израженим у одлукама Врховног суда и Врховног касационог суда, у којима је одлучивано о захтевима са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, у ситуацији када је планским документом извршена промена намене из пољопривредног у грађевинско земљиште, а ова промена није евидентирана у катастру непокретности (чланови 83. став 2. и 88. Закона о планирању и изградњи), као и да Пореска управа врши само процену тржишне вредности непокретности, што представља најнижи износ накнаде за ескпроприсану непокретност, а не одређује њену тржишну цену, на основу одредбе члана 42. став 1. Закона о експропријацији („Службени гласник РС“, бр. 53/95... 23/01).

Из наведених разлога, на основу одредбе члана 404. став 2. ЗПП, Врховни суд је донео одлуку као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије, у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП и члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку („Службени гласник СРС“, бр. 25/82, 48/88 и „Службени гласник РС“, бр. 46/95... 14/22) и оценио да ревизија противника предлага није дозвољена.

Одредбом члана 27. став 2. Закона о ванпарничном поступк, прописано је да у поступку у коме се одлучује о имовинскоправним стварима ревизија је дозвољена под условима под којима се по Закону о парничном поступку може изјавити ревизија у имовинскоправним споровима, ако овим или другим законом није друкчије одређено.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Поступак у овом предмету започет је предлогом предлагача поднетим суду 20.08.2021. године, а вредност предмета спора у побијаном делу је 1.804.740,00 динара за предлагача ББ, односно 941.220,00 динара за предлагача АА.

Имајући у виду да је ово ванпарнични поступак у коме се одлучује о имовинскоправној ствари у којој вредност предмета спора не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења предлога ни за једног од предлагача, који су формални супарничари, следи да ревизија није дозвољена, на основу цитиране одредбе члана 403. став 3. ЗПП у вези са одредбом члана 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку.

На основу одредбе члана 413. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП и чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Предлагачима није признат трошак састава одговора на ревизију будући да се не ради о трошку потребном за вођење поступка у смислу члана 154. став 1. ЗПП.

Из тог разлога је одлучено као у ставу трећем изреке на основу одредбе члана 165. став 2. ЗПП.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић