Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 107/2026
03.02.2026. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Јасмине Васовић и Светлане Томић Јокић, чланова већа, са саветником Машом Денић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због продуженог кривичног дела крађа из члана 203. став 1. у вези члана 61. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Срђана Милекића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Крагујевцу К 93/25 од 02.06.2025. године и Вишег суда у Крагујевцу Кж1 247/25 од 24.10.2025. године, у седници већа одржаној дана 03.02.2026. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Срђана Милекића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Крагујевцу К 93/25 од 02.06.2025. године и Вишег суда у Крагујевцу Кж1 247/25 од 24.10.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Крагујевцу К 93/25 од 02.06.2025. године, окривљени АА је оглашен кривим због продуженог кривичног дела крађа из члана 203. став 1. у вези члана 61. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од осам месеци, која ће се извршити по правноснажности пресуде у Заводу за извршење кривичних санкција.

Истом пресудом, на основу члана 261. и 264. ЗКП, обавезан је окривљени АА да на име судског паушала плати суду износ од 5.000,00 динара у року од 30 дана по правноснажности пресуде, док ће о висини осталих трошкова суд одлучити накнадно посебним решењем, сходно члану 262. став 2. ЗКП, док је оштећени ПД „ГОМЕX“ ДОО Зрењанин, ради остваривања имовинскоправног захтева упућен на парницу, сходно члану 258. ЗКП.

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1 247/25 од 24.10.2025. године одбијене су као неосноване жалбе ОЈТ у Крагујевцу и браниоца окривљеног АА, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Срђан Милекић, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП и члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине другостепену пресуду и предмет врати другостепеном суду на поновно одлучивање или преиначи побијане пресуде и окривљеног на основу члана 423. став 1. тачка 1. ЗКП ослободи од оптужбе за кривично дело за које је осуђен побијаним пресудама.

Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је неблаговремен.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, прописано је да ће Врховни суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако није поднет у року из члана 485. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је да због повреда тог законика (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10), став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4.) учињених у првостепеном поступку и поступку пред жалбеним судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5) ЗКП, којом су права браниоца одређена и ограничена садржином права окривљеног.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те чињеницу да је окривљени АА пресуду Вишег суда у Крагујевцу Кж1 247/25 од 24.10.2025. године, према доставници у списима предмета, примио дана 19.11.2025. године, последњи дан рока за подношење захтева за заштиту законитости био је 19.12.2025. године (петак). Бранилац окривљеног АА, адвокат Срђан Милекић, је захтев за заштиту законитости поднео дана 22.12.2025. године, дакле након протека рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 4. ЗКП, услед чега је Врховни суд оценио захтев неблаговременим.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.