Рев 9143/2025 3.19.1.26.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 9143/2025
10.07.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Зорице Булајић, Ирене Вуковић, Бранислава Босиљковића и Драгане Бољевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Лазар Ранђеловић, адвокат из ..., против тужене „Електродистрибуција Србије“ доо Београд, Огранак „Електродистрибуција Лесковац“, чији је пуномоћник Милан Петровић, адвокат из ..., ради исплате накнаде за стварну службеност, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 4173/24 од 04.03.2025. године, у седници одржаној 10.07.2025. године, донео јe

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 4173/24 од 04.03.2025. године, као изузетно дозвољеној у потврђујућем делу.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Вишег суда у Лесковцу Гж 4173/24 од 04.03.2025. године у потврђујућем делу.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Лесковцу, Судска јединица Власотинце П 3890/23 од 29.02.2024. године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име накнаде за успостављање стварне службености проласком далековода јачине 35 КВ од ТС 110/35/10 КВ „Власотинце – будућа ТС 35/10 КВ „Горњи орах“ – ТС 35/10 „Састав река“ на кп. бр. .. уписана у ЛН бр. .. КО ..., у површини од 58 м2, на којој је установљена службеност, сразмерно власничком уделу од 18/288 исплати 4.902,00 динара са законском затезном каматом од 29.02.2004. године до исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова поступка исплати 109.600,00 динара.

Пресудом Вишег суда у Лесковцу Гж 4173/24 од 04.03.2025. године, ставом првим изреке одбијена је жалба туженог од 08.04.2024. године и првостепена пресуда је потврђена. Ставом другим изреке, одбачена је жалба пуномоћника туженог од 15.04.2024. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је изјавио благовремену ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези члана 92 Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“ број 10/23).

Предмет тражене правне заштите је накнада тужиоцу за успостављену стварну службеност проласка далековода преко катастарске парцеле у његовом власништву. Побијана одлука којом је тужбени захтев тужиоца усвојен донета је применом одредбе члана 218. став 2. Закона о енергетици (''Службени гласник РС'', бр. 145/2014 ...40/2021), у вези одредбе чланова 49, 51. и 53. став 2. Закона о основама својинско правних односа, на основу неспорне чињенице да је преко парцеле која је у власништву тужиоца успостављена стварна службеност у корист тужене, постављањем далековода. Тужена посебну ревизију заснива на чињеници да је одредбом члана 106. Закона о изменама и допунама Закона о енергетици (''Службени гласник РС'', бр. 94/2024 од 28.11.2024. године), који је ступио на снагу 01.01.2025. године, укинута ранија одредба члана 218. став 2. Закона о енергетици (''Службени гласник РС'', бр. 40/2021 од 22.04.2021. године), којом је било прописано да се даном изградње електроенергетског вода успоставља заштитни појас и заснива службеност проласка електроенергетског вода у ширини заштитног појаса, а да је одредбом члана 218. став 3. истог закона, сада изричито прописано да је оператор преносног система дужник накнаде за решавање имовинских односа са власницима непокретности због простирања проводника далековода преко њихових непокретности, што је друго правно лице, ПД ''Електромрежа Србије'' а.д. Београд. Међутим, доношење Закона о изменама и допунама Закона о енергетици (''Службени гласник РС'', бр. 94/2024 од 28.11.2024. године), није од утицаја на ову парницу јер је она започета тужбом поднетом пре ступања на снагу тог закона (25.07.2023. године), имајући у виду да је прелазним и завршним одредбама Закона о енергетици (''Службени гласник РС'', бр. 145/2014 ... 94/2024), у члану 392. прописано да поступци који су започети пре ступања на снагу овог закона, наставиће се по прописима по којима су започети. С тим у вези, битна повреда на коју ревидент у посебној ревизији указује, такође није од утицаја јер није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 468. став 1. и 479. став 6. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. Закона парничном поступку, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. На основу одредбе члана 479. став 6. истог Закона, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.

Тужбу ради накнаде штете за стварну службеност тужилац је поднео 25.07.2023. године, а вредност предмета спора је 10.000,00 динара. У поднеску од 10.01.2024. године, тужилац је прецизирао тужбени захтев и као вредност предмета спор аозначио износ од 4.902,00 динара.

Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да против одлуке другостепеног суда, у овој врсти спора, ревизија није дозвољена у смислу одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић