Против правноснажне другостепене пресуде тужени је благовремено, преко пуномоћника адвоката, уложио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка наводећи да је другостепени суд учинио повреду из одредбе члана 374. став 1. и став 2. тачка 12. Закона о парничном поступку будући да пресуда има недостатке због којих се не може испитати. Указује и на погрешну примену материјалног права наводима да је тужени са Републиком Србијом нужни супарничар.

Одговор на ревизију није дат.

Испитујући побијану пресуду у границама одређеним одредбом члана 408. Закона о парничном поступку Врховни суд је оценио да је ревизија основана.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена апсолутно битна повреда из одредбе члаа 374. став 2. Закона о парничном поступку на коју овај суд пази по службеној дужности.

Наводи ревизије да је побијана одлука захваћена апсолутно битном повредом из одредбе члана 374. став 2. тачка 12. нису дозвољени. Ревизијски разлози рестриктивни су и прописани одредбом члана 407. Закона о парничном поступку.

Према чињеничном утврђењу првостепеног суда, ЈП Предузеће за изградњу Града Крагујевца и правни претходник туженог, ББ из ... као оштећени, дана 05.06.2012. године, закључили су уговор о накнади штете број 02-2318 за земљиште на делу кп број ... КО ..., којим је наведено да је оштећени корисник грађевинског земљишта означеног као део кп број ... у површини од 0.03.19 ха од укупне површине парцеле 0.63.58 ха, уписане у лист непокретности број ... КО ..., да уговором регулишу накнаду штете за то земљиште које ће бити предмет експропријације из поседа оштећеника ради изградње улице ..., како је предвиђено генералним планом Крагујевац 2015. и ДУП-ом дела МЗ Петровац. Констатовано је да је извештајем Комисије за процену вредности непокретности земљишта утврђена цена земљишта од 500 бодова по 1 ару, у паритету 1 бод = 1 евро, што за наведено земљиште површине 0.03.19 ха износи 1.595 бодова/евра. Оштећени се сагласио са износом накнаде а предузеће се обавезало да укупан износ накнаде исплати у динарској противвредности по продајном курсу НБС за евро. Констатовано је да су овим уговором регулисана сва права и обавезе поводом накнаде за земљиште и да оштећени неће тражити другу врсту накнаде по покретању поступка експропријације. Према картици подсубаналитичког конта ЈП предузећа за изградњу Града Крагујевца за период од 01.01.2012. године до 31.12.2012. године, под редним бројем ..., датум налога 08.06.2012. године, ББ потражује износ од 184.405,13 динара. У листу непокретности број ... КО ... носилац права коришћења на кп број .../... површине 317 м2 је тужени АА са обимом удела 1/1, а права својине Република Србија са обимом удела 1/1. Кп бр. .../... КО ... формирана је 2015. године за потребе проширења улице Интернационалних бригада и на терену делом од 66 м2 је коловоз са ивичњаком, 251 м2 је травната површина на којој је планиран тротоар ширине 2 метра, а у овом делу се налазе бетонске бандере са електро мрежом и јавном расветом.

Код таквих чињеница првостепени суд је тужбени захтев одбио нашавши да тужилац није активно легитимисан јер, иако је основао ЈП предузеће за изградњу Града Крагујевца, није доказао да је предметни уговор закључен у његово име и за његов рачун. Осим тога налази да предметни уговор, у смислу одредби члана 20. став 1. и члан 33. Закон о основама својинско правних односа те члана 2. став 1. тачка 1. и члана 4. Закона о промету непокретности („Службени гласник РС“, бр.42/98 ... 111/09), не представља пуноважни основ за стицање својине.

Апелациони суд не прихвата изражени материјалноправни закључак првостепеног суда.

Полазећи од одредби члана 10. став 2. Закона о јавној својини којим је прописано да се добрима у општој употреби у јавној својини сматрају оне ствари које су због своје природе намењене коришћењу свих и које су као такве одређене законом (јавни путеви, јавне пруге, мост и тунел на јавном путу, прузи или улици, улице, тргови, јавни паркови, гранични прелази и др.) и става 10. према којој су добра у општој употреби у својини Републике Србије изузев државних путева другог реда који су у својини аутономне покрајине на чијој територији се налазе и некатегорисаних општинских путева и улица који су у својини јединица локалне самоуправе, те с ослонцем на одредбу члана 4. Закона о путевима која дефинише шта јавни пут обухвата, закључује да је изградњом улице Интернационалних бригада преко предметне парцеле ово земљиште, као путно, постало део јавног пута у јавној својини тужиоца као јединице локалне самоуправе. Стога, преиначава првостепену пресуду и тужбени захтев усваја.

Одредбом члана 211. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да нужно супарничарство постоји ако по закону или због природе правног односа тужбом морају да се обухвате сва лица која су учесници материјалноправних односа. Ставом 2. истог члана закона, прописано је да ако сва лица из става 1. овог става нису обухваћена тужбом као странке, суд ће да одбије тужбени захтев као неоснован. Према одредби из става 3. о нужном супарничарству суд води рачуна по службеној дужности.

У смислу цитиране одредбе закона, тужбом за утврђење стварних права на непокретности морају бити обухваћена сва лица која су у јавним књигама уписана као носиоци стварних права. Реч је о нужним супарничарима према којима се, због природе правног односа, спор може решити само на једнак начин, јер донета пресуда о утврђењу стварних права на непокретности има дејство према свима.

Како тужилац тужбом није обухватио Републику Србију која је у јавним књигама уписана као носилац права својине на предметној парцели, то применом члана 211. став 2. Закона о парничном поступку наведено води одбијању тужбеног захтева услед непотпуне пасивне легитмације.

Стога је Врховни суд применом одредбе члана 416. став 1. Закона о парничном поступку одлучио као у изреци.

Одлука о трошковима поступка донета је применом одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку на опредељени захтев странке.

Председник већа - судија

Татјана Матковић Стефановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић