Рев 10030/2025 3.19.1.26.1.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 10030/2025
25.12.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић и Владиславе Милићевић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Жарко Павлов, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Герта Коронаи, адвокат из ..., ради утврђења и исплате, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Суботици Гж 756/24 од 15.04.2025. године, у седници одржаној 25.12.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Суботици Гж 756/24 од 15.04.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сенти П 115/24 од 02.09.2024. године, која је исправљена решењем П 115/24 од 01.11.2024. године, ставом првим изреке, одбијен је примарни тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да новчана средства исплаћена на име купопродајне цене у висини тадашњих 200.000,00 динара, као и новчана средства исплаћена на име разрезаног пореза на промет у износу од тадашњих 6.364,69 динара, по купопродајном уговору који је закључен између ВВ рођ. ВВ1, као продавца и тужене, као купца и оверен пред Основним судом у Суботици под Ов.бр. 2535/2012 од 14.05.2012. године, чији предмет је ближе наведен у овом ставу изреке, и по којем је од стране РУ јавних прихода, Филијала Суботица, Експозитура Кањижа наплаћен порез на промет, представљају заједничку брачну тековину парничних странака са једнаким уделом од по ½ дела, да се тужена обавеже да, на име поделе заједничке брачне тековине, исплати тужиоцу 103.182,34 динара са законском затезном каматом од 14.06.2015. године, као дана престанка брака, до исплате, као и да се тужена обавеже да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка са законском затезном каматом од дана извршности до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је евентуални тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се утврди да је ништав уговор о поклону који је закључен између тужиоца, као поклонодавца и тужене као поклонопримца, све ближе наведено у овом ставу изреке и да се тужена обавеже да, на име поделе заједничке брачне тековине парничних странака, исплати тужиоцу 103.182,34 динара са законском затезном каматом од 14.06.2015. године, као дана престанка брака, до исплате, као и да се тужена обавеже да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка са законском затезном каматом од дана извршности до исплате. Ставом трећим изреке, тужилац је обавезан да туженој накнади трошкове парничног поступка од 47.500,00 динара, у случају доцње са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Вишег суда у Суботици Гж 756/24 од 15.04.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђена је пресуда Основног суда у Сенти П 115/24 од 02.09.2024. године, исправљена решењем П 115/24 од 01.11.2024. године. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију, због битне повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11... 18/20 и 10/23 – други закон), Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. Одредбом чланa 479. став 6. ЗПП, прописано је да против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности ревизија није дозвољена.

Тужба ради утврђења и исплате поднета је 23.11.2022. године. Вредност предмета спора је 103.182,34 динара.

Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 3.000 евра, што значи да се ради о спору мале вредности у коме ревизија није дозвољена, то и ревизија туженог није дозвољена, применом члана 479. став 6. ЗПП.

На основу изнетог, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Председник већа – судија

Мирјана Андријашевић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић