.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 139/2026
10.02.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Вуковић, председника већа, Јасмине Васовић, Слободана Велисављевићa, Милене Рашић и Дијане Јанковић, чланова већа, са саветником Маријом Рибарић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела спречавање и ометање доказивања из члана 336. став 2. у вези става 4. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости окривљеног поднетом против правноснажних решења Основног суда у Нишу ИК-Кз. бр. 83/25 од 22.12.2025. године и Вишег суда у Нишу ИКж бр. 1/26 од 12.01.2026. године, у седници већа одржаној дана 10.02.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости окривљеног АА, поднет против правноснажних решења Основног суда у Нишу ИК-Кз. бр. 83/25 од 22.12.2025. године и Вишег суда у Нишу ИКж бр. 1/26 од 12.01.2026. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Основног суда у Нишу ИК-Кз. бр. 83/25 од 22.12.2025. године одбачена је као недозвољена молба осуђеног АА за одлагање извршења казне затвора у просторијама у којима осуђени станује, по правноснажној пресуди Основног суда у Нишу 3К. бр. 1074/21 од 09.09.2022. године, која је преиначена пресудом Вишег суда у Нишу Кж1. бр. 428/22 од 23.12.2024. године.
Ршењем Вишег суда у Нишу ИКж бр. 1/26 од 12.01.2026. године одбијена је као неоснована жалба окривљеног АА изјављена против решења Основног суда у Нишу ИК-Кз. бр. 83/25 од 22.12.2025. године.
Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је окривљени АА, на основу члана 485. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијана решења укине и списе предмета врати првостепеном или другостепеном суду на поновно одлучивање.
Врховни суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета и нашао да је захтев за заштиту законитости недозвољен.
Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац (сада Врховни), окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.
Дакле, из цитираних законских одредби јасно произлази да је окривљени овлашћен да поднесе овај ванредни правни лек, али да то може учинити искључиво преко браниоца.
Имајући у виду наведено, те чињеницу да је у конкретном случају окривљени лично поднео захтев за заштиту законитости, на шта по закону није овлашћен, Врховни суд је нашао да је захтев за заштиту законитости окривљеног недозвољен.
Из свега изложеног, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483. ЗКП, донета је одлука као у изреци овог решења.
Записничар – саветник Председник већа – судија
Марија Рибарић, с.р. Татјана Вуковић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
