Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени ''Мио Мар Аграр'' д.о.о. Зрењанин је благовремено изјавио ревизију, побијајући је у преиначујућем делу става првог и у ставу трећем изреке, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду, у смислу члана 408., у вези члана 403. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр.72/2011...10/2023), Врховни суд је оценио да ревизија туженог није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности, као ни друге битне повреде одредаба парничног поступка из члана 407. ЗПП, због којих се ревизија може изјавити. Другостепени суд није пропустио да примени , нити је неправилно применио одредбе процесног закнона, што је било или могло бити од утицаја на законитост и правилност побијане пресуде.

Према утврђеном чињеничном стању, дана 20.11.2019. године тужена ББ као продавац и тужени ''Мио Мар Аграр'' д.о.о. Зрењанин као купац, закључили су купопродајни уговор, којим продавац продаје а купац купује непокретности, уписане у ЛН бр. ... КО ..., и то парцеле ближе опредељене и одређене у изрекама пресуда. Предметни уговор је потписан од стране уговорних страна и солемнизован истог дана. Предметне катастарске парцеле које су предмет купопродајног уговора, стечене су куповином за време трајања брака тужиоца и тужене ББ, а по њиховом договору спорне непокретности су уписане у касатру непокретности као својина тужене ББ.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је оценио да тужилац није пружио доказе на околност ништавости спорног уговора и да нема разлога за утврђење ништавости. Наиме, код утврђеног да су се тужилац и тужена ББ договорили да предметне непокретности буду уписане на име тужене првог реда, односно да је стицању својине тужене претходио споразум тужиоца и тужене, суд је оценио да су неосновани наводи тужиоца да су спорне некретнине биле у режиму заједничке имовине и да је била неопходна сагласност тужиоца за закључење предметног уговора, и да је предметни уговор закључен да би се тужилац онемогућио да оствари своја законска права по основу тековине.

Другостепени суд је делимично преиначио првостепену пресуду, полазећи од законске претпоставке о стицању заједничке имовине супружника у току трајања брачне заједнице, из одредбе члана 171. члана 176. став 2. и члана 180. став 2. Породичног закона, а како тужена није оборила законску претпоставку о једнаким уделима супружника у предметној имовини, то је основан захтев тужиоца да се утврди ништавост уговора о купопродаји на 1/2 дела спорних непокретности који су у његовом власништву.

По оцени Врховног суда, супротно наводима ревизије, становиште другостепеног суда засновано је на правилној примени материјалног права.

Наиме, одредбама Породичног закона прописано је: да имовина коју су супружници стекли радом у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину (члан 171. став 1.); да заједничком имовином супружници управљају и располажу заједнички и споразумно (члан 174. став 1.); да се сматра да је упис извршен на име оба супружника и онда када је извршен на име само једног, осим ако након уписа није закључен писмени споразум супружника о деоби заједничке имовине односно брачни уговор, или је о правима супружника на непокретности одлучивао суд (члан 176. став 2.); да супружници могу закључити споразум о деоби заједничке имовине (споразумна деоба), који се закључује у облику јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе (члан 179. став 1. и 2.); да се претпоставља се да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки (члан 180. став 2.); да се брачни уговор закључује у облику јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе, приликом потврђивања (солемнизације) уговора јавни бележник је дужан да уговорнике нарочито упозори на то да се њиме искључује законски режим заједничке имовине, о чему ставља напомену у клаузули о потврђивању, (члан 188. став 2.).

Према цитираним одредбама Породичног закона, имовина коју су супружници стекли у току трајања заједнице живота у браку представља њихову заједничку имовину, и претпоставља се да су удели супружника о заједничкој имовини једнаки. Супружник нарочито не може располагати целом непокретношћу у заједничкој својини, без сагласности другог супружника. У конкретном случају, имајући у виду утврђено да су тужилац и првотужена у току трајања брачне заједнице стекли предметне непокретности које представљају заједничку имовину (члан 171. став 1. ПЗ), и да своје имовинске односе нису уредиле деобом брачне имовине у смислу члана 177., 179, и 188. ПЗ, као и да првотужена није доказала да је њен удео у заједничкој имовини већи у односу на другог супружника, (члан 180. став 2. ПЗ), правилно је другостепени суд као претходно питање утврдио право тужиоца на једној половини идеалног дела, јер у поступку није оборена законска претпоставка о једнаким уделима супружника. Супротно ставу првостепеног суда, иако је упис права својине извршен по договору тада супружника на име тужене ББ, тужена није доказала, а током поступка није ни истицала да је тиме извршена деоба наведене заједничке имовине, у смислу одредбе члана 171. став 2. и 176. ПЗ, те је тужена спорним уговором о купопродаји располагала заједничком имовином. Следом наведеног, уговор о купопродаји којим је тужена располагала и уделом свог супруга, овде тужиоца, односно у делу којим је извршено располагање преко свог удела од ½ у праву својине на наведеним непокретностима је ништав и у том делу не производи правно дејство јер је закључен противно принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима у смислу члана 103. ЗОО.

Врховни суд је ценио и остале наводе ревизије, којима се не доводи у сумњу правилност побијане пресуде, због чега ти наводи нису посебно образложени.

Правилна је и одлука о трошкова поступка, јер је донета правилном применом чл. 153, 154, 163. и 165. ЗПП.

Из наведених разлога, применом одредбе члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Председник већа – судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић