Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3673/2025
18.12.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Драгане Бољевић и Јасмине Симовић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Дејан Сивчев адвокат из ..., против туженог „BRANIX“ Предузеће за производњу, спољну и унутрашњу трговину на велико и мало д.о.о. Беогеад, ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 1937/25 од 15.07.2025. године, на седници одржаној 18.12.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против решења Апелационог суда у Београду Гж1 1937/25 од 15.07.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 1937/25 од 15.07.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Трећег основног суда у Београду П1 19/23 од 30.01.2025. године у ставу првом, другом, трећем и петом изреке којима је дозвољено преиначење тужбе, учињено у поднеску тужиље од 05.12.2024. године и одбавезан тужени да тужиљи на име накнаде штете исплати за период од априла 2014. године до јуна 2019. године укупно 1.597.473,61 динара, у појединачно опредељеним новчаним износима са законском затезном каматом од доспелости сваког износа до исплате, да на наведене износе у корист и на име тужиље изврши уплату доприноса за обавезно социјално осигурање надлежним фондовима и да јој накнади трошкове парничног поступка у износу од 282.725,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени је изјавио ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је применом члана 410. став 2. тачка 2. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/2011, 49/2013-ОУС, 74/2013- ОУС, 55/2014, 87/2018, 18/2020, 10/2023 у даљем тексту: ЗПП) ценио дозвољеност ревизије и утврдио да ревизија није дозвољена.