Кзз 1441/2025 2.4.1.21.2.3.11

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1441/2025
04.12.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлана Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Дијане Јанковић, Александра Степановића и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Сањом Живановић, записничаром, у кривичном предмету окривљеног Стефана Стефановића, због кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Стефана Стефановића, адвоката Стефана Петковића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К 288/23 од 04.07.2025. године и Апелационог суда у Београду Кж1 773/25 од 25.09.2025. године, у седници већа одржаној дана 04.12.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Стефана Стефановића, адвоката Стефана Петковића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К 288/23 од 04.07.2025. године и Апелационог суда у Београду Кж1 773/25 од 25.09.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К 288/23 од 04.07.2025. године окривљени Стефан Стефановић оглашен је кривим због кривичног дела разбојништво у саизвршилаштву из члана 206. став 2. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од три године, у коју му се урачунава време проведено у притвору у периоду од 21.05.2023. године до 25.12.2023. године. Истом пресудом, на основу члана 91. КЗ од окривљеног је одузета имовинска корист прибављена кривичним делом и то новац у износу од 7.000,00 динара. Оштећени АА је упућен да имовинскоправни захтев оствари у парничном поступку. Окривљени је обавезан да Вишем јавном тужилаштву у Београду накнади трошкове кривичног поступка у износу од 51.617,28 динара, а Вишем суду у Београду трошкове кривичног поступка у износу од 13.559,04 динара и судски паушал у износу од 20.000,00 динара, све у року од 30 дана од правноснажности пресуде. Истом пресудом, окривљени је обавезан да оштећеном АА накнади трошкове кривичног поступка који обухватау награду и нужне издатке његовог пуномоћника оштећеног, о чијој висини ће суд одлучити посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 773/25 од 25.09.2025. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног Стефана Стефановића, адвоката Стефана Петковића, а пресуда Вишег суда у Београду К 288/23 од 04.07.2025. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Стефана Стефановића, адвокат Стефан Петковић, због повреде кривичног закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду.

Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Стефана Стефановића, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног Стефана Стефановића, адвокат Стефан Петковић, захтев за заштиту законитости подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, која представља законом дозвољен разлог због ког окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП. Међутим, наведену битну повреду одредаба кривичног поступка бранилац у захтеву образлаже тако што цени разлоге другостепене пресуде, који, према његовом мишљењу, нису јасни и полемише о висини противправне имовинске користи коју је окривљени прибавио извршењем кривичног дела, у ком смислу цени исказ оштећеног и наводе потврде о привремено одузетим предметима од окривљеног, закључујући да садржај потврде није веродостојан, и да код таквог стања ствари и одуства других доказа да је окривљени прибавио противправну имовинску корист у износу од 7.000,00 динара, није било места доношењу осуђујуће пресуде.

Према налажењу Врховног суда, бранилац окривљеног у захтеву само формално означава битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, обзиром да изнетим наводима суштински указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреду закона из члана 440. ЗКП, које не представљају законске разлоге прописане одредбом члана 485. став 4. ЗКП, због којих окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић