.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 6069/2024
25.03.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Драгане Миросављевић и Надежде Видић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник адвокат Мирослав Пупац из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник адвокат Драган Симић из ..., ради раскида уговора, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2554/23 од 23.11.2023. године, у седници одржаној 25.03.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2554/23 од 23.11.2023. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2554/23 од 23.11.2023. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П 775/20 од 31.05.2023. године, ставом првим изреке, усвојен је у целости тужбени захтев тужиоца. Ставом другим изреке, раскинут је Уговор о купопродаји стана у изградњи са бројем овере Ов1 2107/2010 од 21.10.2010. године и утврђено да не производи правно дејство. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу исплати укупан износ од 21.300 евра са законском затезном каматом на појединачне износе одређене у овом ставу изреке почев од 01.02.2010. године до исплате, све у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 276.390,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2554/23 од 23.11.2023. године, одбијена је жалба и потврђена првостепена пресуда.
Против наведене правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложио да се о ревизији одлучује применом одредбе члана 404. ЗПП.
Према одредби члана 404. став 1. и 2. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11...18/20), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија.
Побијаном правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву чији је правни основ раскид уговора и повраћај датог, тако што је оцењено да је тужбени захтев тужиоца основан.
Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП јер је оцењено да не постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или потреба тумачења новог права или неуједначена судска пракса. Одлуке нижестепених судова донете су применом релевантних одредби материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3 ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.
Тужилац је тужбу ради раскида уговора и повраћаја датог поднео 21.01.2020. године, а вредност предмета спора је 2.503.843,30 динара.
Имајући у виду да се ради о имовинскоправном спору у коме вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе, Врховни суд је оценио да ревизија није дозвољена.
На основу члана 413. ЗПП Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа - судија
Гордана Комненић с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
