Судија Вишег суда у Београду је поднела Врховном суду предлог за решавање сукоба надлежности Кпо3.бр.70/25 од 18.11.2025. године, који је образложила наводима да протвивправно дело у закону одређено као кривично дело кршење забране утврђене мером безбедности из члана 340а у вези члана 60. КЗ не потпада под кривична дела у смислу члана 3. Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала. Што се тиче противправног дела у закону одређеног као кривично дело прогањање из члана 138а став 1. тачка 2. и 4. КЗ у предлогу је истакнуто да апликација „Инстаграм“ представља врсту интернет услуге, које се јављају у облику платформе, прозора или веб странице, односно то је интернет простор који служи за повезивање корисника, а није реч о рачунарским системима, рачунарским мрежама или електронском облику у смислу члана 2. Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала. Имајући наведено у виду, те чињеницу да је кривично дело учињено на територији града Ниша, где и оштећена има пребивалиште, као и да су вештаци који су урадили вештачење, из града Ниша, судија Вишег суда у Београду сматра да је у конкретном случају месно и стварно надлежан Основни суд у Нишу.

Јавни тужилац Врховног јавног тужилаштва је у поднеску Ктр.бр. 1197/25 од 04.12.2025. године изнео мишљење да је за поступање у конкретној ствари надлежан Виши суд у Београду.

Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета, са образложеним предлогом судије Вишег суда у Београду за решавање сукоба надлежности, па је нашао:

Основано је становиште изнето у предлогу за решавање сукоба надлежности Вишег суда у Београду- Кпо3.бр.70/25 од 18.11.2025.године, да је за поступање у предметној кривичној ствари надлежан Основни суд у Нишу.

Наиме, из списа предмета произилази да је окривљеном оптужним актом стављено на терет извршење противправног дела у закону одређеног као кривично дело прогањање из члана 138а став 1. тачка 2. и 4. КЗ у стицају са противвправним делом у закону одређеним као кривично дело кршење забране утврђене мером безбедности из члана 340а у вези члана 60. КЗ.

Одредбом члана 138а став 1. тачка 2) и 4) КЗ је прописано да ко у току одређеног временског периода упорно противно вољи другог лица настоји да са њим успостави контакт непосредно, преко трећег лица или путем средстава комуникације и ко прети нападом на живот, тело или слободу другог лица или њему блиског лица, казниће се новчаном казном или казном затвора до три године

Одредбом члана 340а КЗ је прописано да ко прекрши забрану утврђену изреченом мером безбедности, казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.

Одредбом члана 22. став 1. Закона о уређењу судова предвиђено је, поред осталог, да Основни суд у првом степену суди за кривична дела за која је као главна казна предвиђена новчана казна или казна затвора до 10 година и 10 година, ако за поједина од њих није надлежан други суд.

Одредбом члана 3. став 1. тачка 38) Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава је прописано да је Основни суд у Нишу надлежан за територију општина Гаџин Хан, Дољевац и Сврљиг и за град Ниш.

Имајући у виду цитиране одредбе Закона, по ставу Врховног суда, обзиром да је окривљеном на терет стављено извршење противправних дела у закону предвиђених као кривична дела из члана 138а став 1. тачка 2) и 4) и 340а КЗ, за која дела су прописане казне затвора испод 10 година, те да су дела извршена на територији града Ниша, то је у конкретном случају стварно и месно надлежан Основни суд у Нишу, у складу са одредбом члана 22. став 1. Закона о уређењу судова и члана 3. став 1. тачка 38) Закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава.

При томе, чињеница да је дело извршено путем друштвене мреже „Instagram“, није од утицаја на другачију одлуку овог суда, јер друштвена мрежа представља врсту интернетске услуге, која се најчешће јавља у облику платформе, прозора или веб- странице, односно то је само интернетски простор који служи за међусобно повезивање корисника, из ког разлога се не може применити одредба члана 2. Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високог технолошког криминала.

Са изнетих разлога, а на основу и члана 30. став 2. Закона о уређењу судова, Врховни суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић