
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1508/2025
22.01.2026. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Дијане Јанковић, Гордане Којић и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Сањом Живановић, записничаром, у кривичном предмету окривљеног Марка Ђокића и окривљеног Николе Митровића, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и других, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Марка Ђокића, адвоката Милоша Марјановића, поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Јагодини К 33/21 од 20.06.2025. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 448/25 од 02.10.2025. године, у седници већа одржаној дана 22.01.2026. године, једногласно је донео
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Марка Ђокића, адвоката Милоша Марјановића, поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Јагодини К 33/21 од 20.06.2025. године и Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 448/25 од 02.10.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Јагодини К 33/21 од 20.06.2025. године окривљени Марко Ђокић и Никола Митровић оглашени су кривим због по једног кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ и осуђени на казне затвора у трајању од по три године, у коју ће се окривљеном Николи Митровићу урачунати време проведено у притвору од 20.05.2020. године до 18.06.2020. године.
На основу члана 87. КЗ и члана 247. став 7. КЗ окривљеном Николи Митровићу изречена је мера безбедности одузимања предмета према потврдама о привремено одузетим предметима ПУ Јагодина од 20.05.2020. године и 17.01.2020. године.
Окривљени су обавезани да суду плате паушал у износу од по 5.000,00 динара у року од 15 дана од правноснажности пресуде као и да сносе остале трошкове кривичног поступка о чијој висини ће суд одлучити посебним решењем.
Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 448/25 од 02.10.2025. године одбијене су као неосноване жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Јагодини, окривљеног Марка Ђокића, његовог браниоца и браниоца окривљеног Николе Митровића, а пресуда Вишег суда у Јагодини К 33/21 од 20.06.2025. године потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости, благовремено је поднео бранилац окривљеног Марка Ђокића, адвокат Милош Марјановић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање другостепеном суду.
Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу па је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног Марка Ђокића, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против које је захтев за заштиту законитости поднет те је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:
Захтев за заштиту законитости је неоснован.
Бранилац окривљеног Марка Ђокића, адвокат Милош Марјановић, захтев за заштиту законитости подноси због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и с тим у вези указује да је налаз и мишљење комисије вештака Завода за судску медицину у Нишу број 07_557/20 од 09.06.2020. године, који је дат након ДНК вештачења узорака биолошког порекла, међу којима су и букални брисеви окривљених, незаконито прибављен доказ на којем се по одредбама Законика о кривичном поступку пресуда не може заснивати.
Према наводима захтева, узимање букалних брисева окривљених јавни тужилац је неоправдано наредио два пута и то дана 21.05.2020. године када је првом наредбом, донетом на основу члана 140. ЗКП, њихово узимање поверио ПУ Јагодина чији службеници нису стручна лица, односно здравствени радници, док је другом наредбом, донетом на основу члана 141. ЗКП, њихово узимање поверио здравственим радницима. Такво поступање, по ставу браниоца, који у захтеву цени исказе сведока полицијских службеника АА и ББ и биолошке трагове утврђене ДНК вештачењем, ствара сумњу да су биолошке узорке окривљених које су незаконито узели, полицијски службеници ПУ Јагодина могли сами да пренесу на ПВЦ кесице које су одузете од окривљеног Николе Митровића, што је касније, током вештачења, довело до поклапања ових трагова са ДНК профилима окривљених, те због тога сматра да је услед незаконитог прибављања узорака биолошког порекла окривљених од стране полицијских службеника ПУ Јагодина, незаконито и њихово вештачење.
Изнете наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Марка Ђокића, адвокатa Милошa Марјановићa, Врховни суд оцењује као неосноване.
Из списа предмета произилази да је узимање узорака биолошког порекла у конкретном случају обављено у складу са одредбом члана 141. став 1. и 4. ЗКП, обзиром да је на основу наредбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Јагодини Кти 27/20 од 21.05.2020. године, ради утврђивања ДНК профила узет букални брис окривљеног Николе Митровића од стране медицинског особља у КПЗ Ћуприја, а букални брис од окривљеног Марка Ђокића у просторијама Опште болнице у Јагодини.
Даље, из списа предмета произилази да је наредбом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Јагодини Кти 27/20 од 21.05.2020. године, на основу члана 113, 114. став 2, 117 став 1, 118, 120. и 121. став 1. ЗКП, одређено вештачење ради изузимања биолошких трагова са предмета ближе описаних у наредби и утврђивања ДНК профила, затим утврђивања ДНК профила из букалних брисева окривљених Марка Ђокића и Николе Митровића и њиховог упоређивања са билошким траговима са достављенх предмета, које је поверено Заводу за судску медицину у Нишу, чија комисија вештака је поступајући у складу са наредбом о вештачењу и одредбом члана 123. ЗКП, изнела налаз и мишљење број 07_557/20 од 09.06.2020. године, који је јавном тужиоцу достављен 17.06.2020. године.
Имајући у виду да су букалне брисеве окривљених, по наредби јавног тужиоца, изузели здравствени радници, у складу са одредбом члана 141. став 1. и 4. ЗКП, а не службеници ПУ Јагодина, како то бранилац окривљеног Марка Ђокића у захтеву неосновано истиче, и да су букални брисеви окривљених достављени Заводу за судску медицину у Нишу, као стручној установи којој је наредбом јавног тужиоца поверено ДНК вештачење, које је потом спроведено у свему у складу са одредбама члана 113, 114, 117, 120. и 123. ЗКП, којима су прописане претпоставке и поступак спровођења ове доказне радње, Врховни суд налази да налаз и мишљење комисије вештака Завода за судску медицину у Нишу број 07_557/20 од 09.06.2020. године представља законит доказ на којем се пресуда може заснивати.
Сходно наведеном, Врховни суд је наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Марка Ђокића, адвоката Милоша Марјановића, којима се истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, оценио као неосноване.
Преостале наводе захтева за заштиту законитости којима браниоца окривљеног Марка Ђокића, адвокат Милош Марјановић, цени исказе полицијских службеника, сведока АА и ББ, и део биолошких трагова утврђених ДНК вештачењем, и на основу тога изражава сумњу да су полицијски службеници манипулисали доказима, Врховни суд није разматрао обзиром да овим наводима у суштини указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП, која не представља законски разлог због ког окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек, у смислу члана 485. став 4. ЗКП.
Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Сања Живановић, с.р. Светлана Томић Јокић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
