Одлучујући о дозвољености ревизије у смислу члана 404. Закона о парничном поступкку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ...10/23, у даљем тексту: ЗПП), Врховни суд је оценио да су испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији, ради уједначавања судске праксе, због чега је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП, Врховни суд је оценио да ревизија тужене није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је, у својству извршног повериоца, поднео предлог за извршење на основу веродостојне исправе против тужене као извршног дужника, ради дуга за утрошену електричну енергију за ЕД бр. ... постојећем на мерном месту у ..., у улици ... бр. .., за период од јуна 2017. године закључно са септембром 2019. године. Предлог за извршење усвојен је решењем о извршењу Јавног извршитеља Смиљане Зубановић из Крагујевца у предмету ИИвк 1585/19 од 06.01.2020. године, против кога је извршни дужник, овде тужена, изјавила приговор у ком је навела да је у поступку извршења који је вођен пред Основним судом у Крагујевцу у предмету И 6823/10 исељена из куће у којој се налази бројило још 2014. године, након чега више није корисник електричне енергије у тој непокретности, која је у поступку извршења предата извесном ББ, због чега је истакла приговор недостатка пасивне легитимације за потраживање настало у спорном периоду. Решењем Основног суда у Крагујевцу Ипв Ивк 212/20 од 15.05.2020. године, приговор је усвојен, па је решење о извршењу стављено ван снаге у делу којим је одређено извршење и одлучено да ће се поступак наставити у парничном поступку као поводом приговора против платног налога.

Код овако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је применом члана 212. став 1. тач. 31. и 33. Закона о енергетици оценио да је основан приговор недостатка пасивне легитимације на страни тужене, јер електрична енергија у утуженом периоду није испоручивана тужиљином домаћинству као крајњем купцу.

Насупрот становишту првостепеног суда, правилно је другостепени суд преиначио првостпену пресуду и применом члана 460. став 4. ЗПП и материјалног права из одредби чл. 17. и 262. став 1. Закона о облигационим односима и одредбе члана 62. став 1. Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом одржао на снази решење о извршењу јавног извриштеља Смиљане Зубановић из ... у предмету ИИвк 1585/19 од 06.01.2020. године.

Неосновано се наводима ревизије оспорава правилна примена материјалног права.

Одредбом члана 62. став 1. Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом прописано је да је крајњи купац дужан да оператору система и снабдевачу, односно јавном снабдевачу пријави промену власништва или промену у вези са правом коришћења са променом имена, променом пословног имена, односно променом назива, променом намене потрошње електричне енергије, статусним променама и другим променама насталим после закључења уговора о продаји електричне енергије, односно променама приступа у систему, најкасније у року од 15 дана.

Тужена је код тужиоца регистрована као купац електричне енергије на адреси у ..., у улици ... бр. .., а тужена, која је у поступку спорила власништво на том објекту и коришћење електричне енерије у спорном периоду, није у складу са одредбом члана 62. став 1. Уредбе о условима испоруке и снабдевања електричном енергијом у прописаном року оператору система и снабдевачу пријавила промену власништва или промену у праву коришћења на објекту, за који је према изводу из пословних књига тужиоца утврђено ненамирено потраживање. Стога и по оцени Врховног суда тужена јесте пасивно легитимисана у овој правној ствари и обвезник плаћања утужене накнаде.

Наводима ревизије се не доводи у сумњу правилност побијане пресуде. Одлука другостепеног суда заснована је на чињеничном стању утврђеном током првостепеног поступка из кога је другостепени суд извео другачији чињенично правни закључак и правилном применом материјалног права донео другачију одлуку од првостепеног суда, за коју су дати довљни и јасни разлози, које у свему као правилне прихвата и овај суд, па је на основу члана 414. став 1. ЗПП одлучено као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Бранка Дражић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић