Испитујући побијано другостепено решење, у смислу одредбе члана 208. ЗПП, у вези одредбе члана 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је утврдио да је ревизија тужене основана.

У решењу којим је жалба тужене, изјављена против првостепене пресуде, одбачена као неблаговремена, другостепени суд је констатовао да је увидом у списе предмета утврђено да је ожалбена пресуда достављена пуномоћнику тужене дана 14.12.2023. године, па је последњи дан рока за изјављивање жалбе био 22.12.2023. године. Како је према подацима на пријемном печату отиснутом на жалби, иста изјављена дана 23.12.2023. године преко поште препорученом пошиљком, другостепени суд је утврдио да је тако изјављена жалба неблаговремена у смислу одредбе члана 378. став 2. ЗПП, па је исту одбацио.

Другостепено решење донето је уз битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП, у вези одредбе члана 378. став 1. и 2. ЗПП, учињену у поступку пред другостепеним судом.

Према потврди поште о пријему пошиљке, достављеној од стране ревидента, жалба је предата пошти препорученом пошиљком дана 22.12.2023. године. У ревизији тужене се основано наводи да је дана 23.12.2023. године, који датум је наведен на пријемном печату суда као датум пријема жалбе, била субота, која је нерадни дан. Управо из тог разлога списи предмета враћени су првостепеном суду ради спровођења одговарајућих провера, како би се утврдио тачан датум када је ревизија тужене предата пошти препорученом пошиљком, имајући у виду да се у списима предмета не налази коверта. По захтеву првостепеног суда, достављено је обавештење ЈП Поште Србије да пошта не располаже подацима о пријему предметне препоручене пошиљке због истека рока чувања документације. Имајући у виду да пошта не располаже подацима о пријему наведене пошиљке и да се у списима предмета не налази коверта из које би се на несумњив начин могао утврдити датум пријема пошиљке (жалбе), а да је ревидент приложио потврду поште о пријему пошиљке од 22.12.2023. године, погрешно је другостепени суд као датум предаје жалбе пошти препорученом пошиљком узео датум наведен на пријемном печату – 23.12.2023. године. У одсуству релевантних доказа који потврђују да је тужена предала жалбу пошти препорученом пошиљком дана 23.12.2023. године, који је констатован на пријемном печату, попут извештаја поште о пријему пошиљке или коверте у списима предмета са датумом пријема пошиљке, није било утемељења у доказаним чињеницама да другостепени суд као дан предаје жалбе сматра 23.12.2023. године. Наведено утолико пре што је ревидент доставио потврду да је предметну пошиљку предао пошти дана 22.12.2023. године и да је дан који другостепени суд узима као дан предаје пошиљке пошти била субота.

Када је поднесак упућен суду преко поште препорученом пошиљком, тај дан се у смислу одредбе члана 104. став 2. ЗПП сматра као дан подношења суду. Имајући у виду да је тужена примила првостепену пресуду Основног суда у Пријепољу дана 14.12.2023. године а да је жалба изјављена дана 22.12.2023. године, предајом исте пошти препорученом пошиљком, следи да је другостепени суд погрешно применио одредбу члана 378. став 2. ЗПП, када је утврдио да је жалба изјављена после истека законског рока за њено подношење.

У поновном поступку другостепени суд ће отклонити учињену битну повреду одредаба парничног поступка тако што ће о жалби тужене одлучити мериторно и за своју одлуку дати јасне и образложене разлоге.

У складу са изнетим, Врховни суд је одлучио као у изреци, применом одредбе члана 415. став 1. ЗПП, у вези одредбе члана 420. став 6. ЗПП.

Председник већа – судија

Татјана Миљуш, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић