Посебна ревизија је изузетно правно средство које се, због погрешне примене материјалног права, може изјавити против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом на основу члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; у даљем тексту: ЗПП). Правила o том правном средству изјављеном против пресуде сходно се примењују, на основу члана 420. став 6. ЗПП, и на посебну ревизију изјављену против другостепеног решења којим се правноснажно окончава поступак у спору у којем не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде. О дозвољености посебне ревизије одлучује Врховни суд, ценећи потребу одлучивања о том правном средству због разматрања правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Побијаном одлуком је потврђено решење о извршењу ради намирења новчаног потраживања досуђеног повериоцу извршном исправом - решењем Основног суда у Сурдулици, Судске јединице у Босилеграду П 1189/23 од 27.11.2023. године којим је утврђено да је повучена тужба за утврђења права својине на непокретности тужиоца Општине Босилеград (извршног дужника у овом поступку) против туженог „Југтурист“ из Босилеграда (извршног повериоца у овом поступку) и Општина Босилеград обавезана да накнади туженом (извршном повериоцу у овом поступку) трошкове парничног поступка од 162.000,00 динара. Другостепени суд је пошао од тога да извршни дужник није доставио није доставио доказ да је извршна исправа од 27.11.2023. године изгубила својство извршности и одлуку засновао на одредбама Закона о извршењу и обезбеђењу према којима извршни дужник може жалбом да побија решење о извршењу ако исправа на основу које је донето решење о извршењу нема својство извршне исправе (члан 74. тачка 1), с тим што је дужан да у жалби наведе разлоге због којих побија решење о извршењу, чињенице и доказе којима поткрепљује разлоге за побијање решења о извршењу и да приложи све писмене доказе на које се позива у жалби члан (75. став 1).

Како у овом поступку нема правних питања која су у општем интересу или у интересу равноправности грађана, неусаглашеног тумачења и примене права, нити је потребно ново тумачење права, одлучено је као у првом ставу изреке, на основу члана 404. ЗПП.

Врховни суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије и у смислу одредаба члана 410. став 2. тачка 5. у вези с чланом 420. став 6. ЗПП, на чију сходну примену упућује одредба члана 39. („Службени гласник РС“, бр. 106/15, 106/16-аутентично тумачење, 113/17-аутентично тумачење, 54/19, 9/20-аутентично тумачење, 10/23-други закон; у даљем тексту: ЗИО), па је оценио да ни по тим одредбама ревизија није дозвољена.

Одредбама члана 420. ЗПП, прописано је да странке могу да изјаве ревизију против решења другостепеног суда којим је поступак правноснажно окончан (став 1), с тим да ревизија против решења из става 1. овог члана није дозвољена у споровима у којима не би била дозвољена ревизија против правноснажне пресуде (став 2), док је чланом 27. став 3. ЗИО прописано да против правноснажног решења нису дозвољени ревизија, нити понављање поступка,.

Како је побијаним другостепеним решењем одлучено у поступку извршења у коме је искључено право на изјављивање ревизије, то је ревизија извршног повериоца недозвољена и стога одбачена другим ставом изреке, применом члана 413. ЗПП, у вези с чланом 27. став 3. ЗИО.

Одлука о трошковима поступка по ревизији донета је на основу члана 165. став 1. у вези с чланом 153. став 1. ЗПП, с обзиром да извршни дужник није успео са изјављеном ревизијом, па му накнада трошкова насталих у поступку по том правном леку не припада.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић