Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиља је благовремено изјавила ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. и члана 441. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија тужиље није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности. Нису основани наводи ревидента да је у другостепеном поступку учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. ЗПП која је утицала на правилност одлуке о жалби.

Према утврђеном чињеничном стању, радни однос тужиље престао је на основу побијаног решења туженог о отказу уговора о раду због ликвидације њеног послодавца – туженог, покренутог одлуком његовог оснивача – Скупштине општине Града Прокупља од 28.09.2022. године. Том одлуком, уписаном у регистар Агенције за привредне регистре решењем од 18.10.2022. године, предвиђено је да даном њене регистрације запосленима престаје радни однос и радно ангажовање, са правом на отпремнину, с тим да ликвидациони управник може задржати на раду одређени број запослених ради обављања послова ликвидације туженог. Током 2021. и 2022. године над ЈКП „Hammeum“ спроведена је статусна промена на основу одлуке Скупштине Града Прокупља од 18.02.2021. године („Службени лист Града Прокупља“, бр. 4 од 18.02.2021. године), према којој се из означеног привредног друштва (друштво преносилац) издваја јавно предузеће за обављање делатности стабдевања водом за пиће, управљање гробљима и сахрањивање, погребну делатност и делатност пречишћавања и одвођења атмосферских и отпадних вода (друштво стицалац). Исти градски орган је 13.06.2022. године донео одлуку о статусној промени туженог и одобрио нацрт плана поделе, као и одлуку о оснивању ЈКП „Hammeum“ и ЈКП „Градски водовод Прокупље“, које су објављене у „Службеном листу Града Прокупља“ број 24 од 13.06.2022. године. Надзорни одбор ЈКП „Hammeum“ је 12.08.2022. године донео план поделе на основу којег је на друштво стицаоца пренет новчани и неновчани капитал друштва преносиоца у одређеним вредностима. Саставни део тог плана је и списак запослених код туженог – друштва преносиоца, које ће преузети тужени – друштво стицалац. Тужиља се није налазила на том списку и након статусне промене наставила је са радом код тужене ЈКП „Hammeum“.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су одбили тужбени захтев за поништај оспореног решења о отказу уговора о раду, јер је одредбом члана 176. тачка 5. Закона о раду прописано да запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца, у случају престанка рада послодавца.

По оцени Врховног суда, изложено правно становиште нижестепених судова о законитости побијаног решења о отказу уговора о раду је правилно.

Према Закону о привредним друштвима („Службени гласник РС“, бр. 36/11 са каснијим изменама и допунама), ликвидација друштва почиње даном регистрације одлуке о ликвидацији и објављивањем огласа о покретању ликвидације у складу са Законом о регистрацији (члан 526.). Све радње прописане одредбама чланова 524. – 548. наведеног закона (престанак рада органа управљања, постављање ликвидационог управника, попис имовине и пријава потраживања, завршни биланс, ограничење исплата члановима друштва у ликвидацији, окончање поступака започетих пре ликвидације), указују да је послодавац тужиље престао да обавља регистровану делатност, јер су све те радње усмерене на гашење друштва након измирења поверилаца.

Због тога, по налажењу ревизијског суда, нису основани наводи ревидента о погрешној примени материјалног права.

Оспорено решење садржи поуку о правном леку, по којој против тог решења жалба није дозвољена. Изостанак поуке о праву тужиље на судску заштиту у радном спору, сам по себи побијано решење туженог не чини незаконитим, јер је тужиља остварила право на судску заштиту подношењем тужбе у овом спору. Тужиљи је радни однос престао због престанка рада – ликвидације туженог, њеног послодавца, а не као вишку запослених у смислу члана 179. став 5. тачка 1. Закона о раду, да би се у процедури престанка њеног радног односа примениле одредбе чланова 153. – 160. тог закона, односно мерила и критеријуми код одлучивања који од запослених ће бити преузет од стране друштва стицаоца, а који од њих ће остати да ради у друштву преносиоцу. У спроведеном поступку утврђено је да су приликом преузимања запослених предност имали они који су у друштву преносиоцу обављали послове неопходне за делатност друштва стицаоца. Само на основу чињенице да је, након спроведеног поступка статусне промене издвајања уз оснивање покренут поступак ликвидације туженог, не може се закључити да су ти поступци били симуловани и са намером да се избегне процедура престанка радног односа тужиље као технолошког вишка, која би захтевала примену одређених мерила и критеријума.

Тужиља се не налази на списку запослених, као саставном делу плана поделе друштва стицаоца – туженог, тако да не постоји основ по којем би тужени ЈКП „Градски водовод Прокупље“ био у обавези да преузме њен уговор о раду и да са њом заснује радни однос.

Из тих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић