Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости указује да је побијаним правноснажним решењима на штету окривљеног учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, јер је суд окривљеног, који је дело извршио у стању неурачунљивости и према коме је изречена мера безбедности, ослободио плаћања трошкова кривичног поступка, а побијаним решењима је одбио захтев за накнаду трошкова одбране наводећи да те трошкове плаћа окривљени јер је у питању изабрани бранилац.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Из списа предмета произлази да је правноснажним решењем Основног суда у Новом Саду К 1402/23 од 15.03.2024. године према окривљеном АА изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења на слободи и истим решењем је окривљени ослобођен од обавезе плаћања трошкова кривичног поступка, сагласно члану 264. став 4. ЗКП. Решењем Вишег суда у Новом Саду КЖ1. 136/24 од 03.04.2025. године одбијена је жалба браниоца окривљеног изјављена против решења Основног суда у Новом Саду К 1402/23 од 15.03.2024. године. Бранилац окривљеног, адвокат Александар Табаков је у поднеску од 11.06.2025. године истакао захтев за накнаду трошкова кривичног поступка који су опредељени у укупном износу од 144.000,00 динара и то износ од 31.500,00 динара на име приступа на главни претрес од 31.01.2024. године, износ од 31.500,00 динара на име приступа на главни претрес од 15.03.2024. године, износ од 54.000,00 динара на име жалбе против решења којим је изречена мера безбедости од 12.04.2025. године и износ од 27.000,00 динара на име састава трошковника од 11.06.2025. године.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП, прописано је да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије, или се окривљени ослободи од оптужбе изрећи ће се у решењу, односно пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) тог законика, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца и пуномоћника (члан 103. став 3), као и награда вештака стручног саветника, падају на терет буџетских средстава суда. Одредбом члана 266. ЗКП, одређено је да награда и нужни издаци браниоца и пуномоћника оштећеног као тужиоца или приватног тужиоца дужно да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка, осим ако по одредбама тог законика награда и нужни издаци браниоца падају на терет буџетских средстава суда, те да ће се, ако је окривљеном постављен бранилац, а плаћањем награде и нужних издатака би било доведено у питање издржавање окривљеног или издржавање лица које је он обавезан да издржава, награда и нужни издаци браниоца исплатити из буџетских средстава суда.

Када је у кривичном поступку изречена мера безбедности обавезног психијатријског лечења и првостепени суд својим решењем на основу члана 264. став 4. ЗКП одлучио да окривљеног ослободи од дужности да накнади трошкове кривичног поступка, као што је у конкретном случај, треба имати у виду одредбу члана 265. став 1. ЗКП, односно да кривични поступак према окривљеном није обустављен, нити је одбијена оптужба, односно окривљени није ослобођен од оптужбе, те нема законских услова да нужни издаци и награда браниоца окривљеног падну на терет буџетских средстава суда.

Поред тога, у предметном кривичном поступку адвокат Александар Табаков окривљеном није био постављен као бранилац по службеној дужности (у ком случају би евентуално, награда и нужни издаци браниоцa могли бити исплаћени из буџетских средстава ако се утврди да би њиховим плаћањем било доведено у питање издржавање окривљеног или лица које је он обавезан да издржава), већ изабрани бранилац по пуномоћју у списима предмета, те је у смислу члана 266. ЗКП, награду и нужне издатке дужно да плати заступано лице, без обзира ко је по одлуци суда дужан да сноси трошкове кривичног поступка.

Стога су оцењени као неосновани наводи захтева браниоца окривљеног да су побијана правноснажна решења донета уз учињену повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци овe пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић