Према утврђеном чињеничном стању, тужилац је уговором о раду од 25.07.2022. године са туженим засновао радни однос на одређено време - до 25.01.2023. године, ради обављања послова возача за превоз возила у друмском саобраћају, у чијем опису су и послови транспорта нових и половних возила у друмском саобраћају. Тужилац је ...2022. године од продавца у ... преузео ... . Возило је истог дана оштећено током вожње. О том догађају ... полиција сачинила је записник о прекршају. У записнику је наведено да возач није био у стању да задржи контролу над возилом, услед чега је ударио у бетонски ивичњак уз ивицу пута. Тужилац није дао изјаву полицији, алкотестирањем је утврђено да није имао алкохола у крви и платио је новчану казну од 30 евра. Због овог догађаја тужени је решењем од 28.12.2022. године, отказао тужиочев уговор о раду са образложењем да је сопственом кривицом оштетио возило којим је управљао, тако што је склизнуо у канал поред пута и на тај начин учинио повреду радне обавезе из члана 4. и члана 21/5 став 2. тачка 1. и непоштовање радне дисциплине из члана 21/5 став 3. тачка 7. Правилника о раду туженог. Пре доношења тог решења тужиоцу је достављено упозорење о разлозима за отказ уговора, на које се тужилац писмено изјаснио.

На основу тако утврђеног чињеничног стања, првостепени суд је усвојио тужбени захтев и поништио решење о отказу тужиочевог уговора о раду. По становишту тог суда, оспорено решење не садржи поуку о правном леку, што га из процесних разлога чини незаконитим. Осим тога, по налажењу првостепеног суда, тужени није доказао кривицу тужиоца за повреду радне обавезе због које му је уговор о раду отказан, а оценом изведених доказа утврђено је да је возило којим је управљао оштећено услед радње коју је предузео како би избегао судар са возилом које му је долазило у сусрет, што указује да је у датим околностима тужилац поступао савесно и предузео све како би избегао судар са другим возилом.

Другостепени суд је одбио жалбу туженог и потврдио првостепену пресуду. По становишту тог суда, решење о отказу уговора о раду садржи поуку о правном леку, али је нижестепени суд оценом изведених доказа извршеном у складу са чланом 8. ЗПП правилно утврдио околности под којима је возило оштећено и закључио да тужени није доказао постојање тужиочеве кривице за повреду радне обавезе која му је стављена на терет, већ да је његово поступање у конкретном случају предузето са намером да се заштити имовина туженог.

Наводима ревидента оспорава се правилност оцене изведених доказа и са тих разлога правилност утврђеног чињеничног стања. Оцена изведених доказа је ван ревизијске контроле (осим у случају из члана 407. став 2. ЗПП). У овом случају другостепени суд је прихватио чињенично стање које је утврдио првостепени суд и није учинио битну повреду одредаба парничног поступка из члана 374. став 1. у вези члана 8. и чланова 228-231 тог закона. Прекршајна пресуда, као доказ о кривици тужиоца за повреду радне обавезе, не везује парнични суд у радном спору. Одредбом члана 13. ЗПП прописано је да је суд у парничном поступку везан само за правноснажну пресуду кривичног суда којом је оптужени оглашен кривим, и то само у погледу постојања кривичног дела и кривичне одговорности учиниоца.

Због тога, по оцени ревизијског суда, нису основани ни ревизијски наводи о погрешној примени материјалног права. Одредба члана 179. став 2. тачка 1. Закона о раду подразумева постојање кривице за повреду радне обавезе запосленог који несавесно или немарно извршава своје радне обавезе.

Из тих разлога, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић