Бранилац окривљеног АА - адвокат Марко Тодоровић поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1 тачка 1) и став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и одбије оптужбу.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у образложењу поднетог захтева истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП наводећи да се пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама ЗКП не може заснивати, а као незаконите доказе наводи исказе сведока - полицијских службеника ББ и ВВ из разлога што су поменути сведоци приликом давања исказа помињали оперативна сазнања. Доказна радња претресања о којој су сведочили почиње у стану, а све што се дешавало пре започињања доказне радње представља оперативна сазнања полиције, из ког разлога је требало издвојити из списа записнике о саслушању наведених сведока у вези чињеница које се односе на све што се дешавало пре самог претреса стана.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, из списа предмета произилази да су полицијски службеници ББ и ВВ у току поступка саслушани као сведоци на околности и чињенице које су непосредно запазили приликом поступања по наредби суда за претресање стана и других просторија од 08.05.2023. године, који су објаснили како су дошли на лице места, како се окривљени понашао критичном приликом, као и где су пронашли пиштољ и муницију, те да су о предузетим радњама сачинили записник о претресању стана и других просторија и потврду о одузетим предметима.

Како се, дакле, наведени сведоци у свом исказу нису изјашњавали о околностима везаним за оперативна сазнања до којих су дошли у вези са обављањем службене дужности, већ о околностима које су непосредно видели приликом обављања службене радње критичном приликом, то је поднети захтев оцењен као неоснован у делу у којем се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА у осталом делу је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, због које је дозвољено подношење захтева окривљеном. Међутим, наведену повреду закона образлаже тако што оспорава и полемише са чињеничним утврђењима у правноснажним пресудама из разлога што наводи да су саслушани сведоци ГГ и ДД поткрепили одбрану окривљеног у делу његове одбране да је имао намеру да преда оружје. Према ставу браниоца окривљеног, наредбом о предаји нерегистрованог оружја и муниције од 08.05.2023. године остављен је период од месец дана да се под наведеним условима преда оружје, те је у тих месец дана била искључена одговорност за држање оружја, а окривљени је, како је то изнео у својој одбрани коју су поткрепили и искази сведока, имао намеру да преда наведено оружје, па је, како то бранилац закључује, у односу на њега апсолутно постојао основ који искључује кривично гоњење.

Како, дакле, бранилац окривљеног у поднетом захтеву, као разлог побијања правноснажних пресуда, само формално означава повреду закона због које је подношење захтева дозвољено окривљеном, док суштински указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа дату од стране нижестепених судова, а што не представља законски разлог због којег је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног у овом делу оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Марка Тодоровића, Врховни суд је, на основу члана 491. став 1. ЗКП, захтев браниоца окривљеног у односу на наведену повреду одбио као неоснован, док је у осталом делу захтев одбацио, на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић