Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА је основан.

По налажењу Врховног суда, основано бранилац окривљене у поднетом захтеву указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП, наводећи да суд није одлучио о тршковима који су настали пред ОЈТ у Смедереву, већ се огласио ненадлежним за одлучивање о наведеним трошковима, на који начин је повредио одредбе члана 265. став 1. и 261. став 1. тачка 7) ЗКП.

Одредбом члана 265. став 1. ЗКП је прописано да када се обустави кривични поступак или се оптужба одбије, или се окривљени ослободи од оптужбе изрећи ће се у решењу, односно у пресуди да трошкови кривичног поступка из члана 261. став 2. тачка 1) до 6) ЗКП, нужни издаци окривљеног и нужни издаци и награда браниоца падају на терет буџетских средстава.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП, одређено је да су трошкови кривичног поступка издаци учињени поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка, док је ставом 2. тачка 7) истог члана прописано да трошкови кривичног поступка обухватају награду вештаку, награду стручном саветнику, награду и нужне издатке браниоца, нужне издатке приватног тужиоца и оштећеног као тужиоца и њихових законских заступника, као и награду и нужне издатке њихових пуномоћника.

Одредбом члана 2. став 14. ЗКП, одређено је значење израза „поступак“ који се односи на предистражни поступак и кривични поступак.

Када је реч о трошковима који се односе на награду браниоца за присуствовање саслушању окривљеног пред органом поступка – јавним тужилаштвом, несумњиво је да се ради о трошковима насталим поводом поступка, с обзиром на то да се записници о доказним радњама које су предузете пред тим органом под условима прописаним Закоником о кривичном поступку, могу користити као доказ у кривичном поступку.

Одредбом члана 7. став 1. тачка 1) ЗКП регулисано је покретање кривичног поступка и прописано да је доношењем наредбе о спровођењу истраге (члан 296.) кривични поступак покренут.

Имајући у виду наведено, Основи суд у Смедереву је решењем К 148/25 од 06.04.2026. године којим је окривљеној досудио трошкове кривичног поступка у укупном износу од 250.000,00 динара и то само за трошкове настале пред судом, при чему није признао трошкове настале пред Основним јавним тужилаштвом у Смедереву, повредио одредбу члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП, јер окривљеној није признао трошкове настале пред јавним тужилаштвом, иако се ради о трошковима насталим поводом поступка, у складу са одредбом члана 261. став 1. ЗКП.

Како је, дакле, побијаним правноснажним решењем о трошковима кривичног поступка повређен закона из члана 441. став 4. у вези члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП, јер окривљеној, нису признати трошкови пред јавним тужилаштвом, иако се ради о трошковима који су настали поводом поступка и на чију накнаду по закону има право, те како је суд дужан да одлучи о свим трошковима поступка и то како за радње предузете пред судом тако и за радње предузете пред јавним тужилаштвом, то је погрешан закључак Основног суда у Смедереву изнет у побијаним правноснажним решењима да о наведеним трошковима тај суд није надлежан да одлучује.

При томе, треба имати у виду и чињеницу да је решењем Основног суда у Смедереву К.бр.148/2025 од 13.10.2025. године према окривљеној обустављен поступак, те да је истим решењем одлучено о трошковима кривичног поступка у смислу члана 265. став 1. ЗКП и наведено да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда. Побијаним правноснажним решењима одлучено је само о висини трошкова кривичног поступка насталих пред судом.

Како је, дакле, побијаним правноснажним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, а на шта се основано указује у поднетом захтеву за заштиту законитости браниоца окривљене АА - адвоката Милана Атанацковића, то је Врховни суд усвојио као основан захтев и на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, укинуо правноснажна решења Основног суда у Смедереву К број 148/25 од 06.04.2026. године и КВ број 221/26 од 05.05.2026. године, те списе предмета вратио том суду на поновно одлучивање, у смислу разлога изнетих у овој пресуди, при чему ће суд у поновном поступку отклонити повреду закона на коју му је указано овом пресудом, након чега ће бити у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Са изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Гордана Којић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић