Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж2 365/25 од 03.09.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба туженог и првостепена пресуда, у побијаном усвајајућем делу одлуке о дечијем издржавању и у делу одлуке о трошковима поступка потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио ревизију из свих разлога из члана 407.ЗПП.

Испитујући побијану одлуку применом члана 408. ЗПП („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 55/14, 87/18, 18/20 и 10/23) у вези са чланом 202. Породичног закона, Врховни суд је оценио да ревизија није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју Врховни суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажном пресудом Основног суда у Руми П2 318/21 од 09.05.2022. године, малолетни тужилац, рођен ...2008. године, је поверен мајци на самостално вршење родитељског права, уређен је модел виђања са туженим и тужени је обавезан да на име доприноса за издржавање малолетног тужиоца плаћа месечно износ од 15.000,00 динара. У односу на период доношења претходне пресуде, малолетни тужилац је старији, редован је ученик ... разреда средње школе, смер ... . За његову исхрану на месечном нивоу потребно је 30.000,00 динара, за средства за хигијену 2.000,00 динара, за гардеробу око 5.000,00 динара, за теретану 2.000,00 динара, за ужину у школи 200,00 динара дневно, за рођендане и изласке у град 8.000,00 динара, за куповину књига за школску годину било је потребно 15.000,00 динара, а потребна су му и два пара ... , за које је потребно 15.000,00 динара јер се купују на шест месеци. Похађа часове немачког језика и повремено математике, у просеку осам до десет часова месечно, а један час је 1.500,00 динара. Законски заступник малолетног тужиоца, мајка, води се на евиденцији Националне службе за запошљавање, као незапослено лице, а привременим решењем о инвалидској пензији од 22.05.2024. године, утврђен јој је потпуни губитак радне способности, као последица болести, и утврђено јој је право на инвалидску пензију од 14.07.2023. године, у најнижем износу од 20.631,53 динара месечно, док јој је решењем Центра за социјални рад признато право на увећани додатак за помоћ и негу другог лица у износу од 9.718,00 динара почев од 10.07.2024. године. Решењем од 29.11.2024. године, признато јој је право на дечији додатак и утврђен је месечни приход по члану 12.493,84 динара, додатак је исплаћен у износу од 9.863,85 динара. Мајка малолетног тужиоца има само периферни вид и није у могућности да остварује приходе радом. Са малолетним тужиоцем живи у кући у власништву њене мајке која је до недавно живела са њима. Режијски трошкови износе 6.000,00 – 8.000,00 динара месечно а дрва за грејну сезону су 40.000,00 динара. Тужени живи у кући у власништву његове баке и деде са супругом и њеном ћерком старом ... година. Супруга остварује месечна примања у износу од 50.000,00 динара а отац детета доприноси издржавању износом од 6.000,00 динара месечно. Просечна месечна зарада туженог за период од три месеца износи 97.385,53 динара, обавља сменски рад (као ...), те због природе посла не остварује додатни рад. Режијски трошкови за кућу износе 15.000,00 и 20.000,00 динара за грејну сезону дрва износе 10.000,00 динара. Отплаћује кредит, месечна рата је 20.000,00 динара коју обавезу има у наредне три године. Тужени нема обавезу издржавања других лица.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су применили одредбе члана 154, 160. и 162. Породичног закона Републике Србије, уз закључак да су се потребе мал.тужиоца повећале с обзиром на његов узраст, па је изменио висину издржавања и туженог обавезао да доприноси издржавању мал.тужиоца износом од 25% његових редовних месечних примања, док је у преосталом делу, до тражених 30% за издржавање, тужбени захтев одбио, као превисоко постављен.

По оцени Врховног суда, нижестепени судови су правилно применили материјално право.

На основу одредбе члана 154. став 1. Породичног закона Републике Србије, малолетно дете има право на издржавање од родитеља. Критеријуми одређивања издржавања прописани су у одредби члана 160. Породичног закона, тако што се издржавање одређује према потребама повериоца и могућностима дужника издржавања, при чему се води рачуна о минималној суми издржавања (став 1.). Потребе повериоца издржавања зависе од његових година, здравља, образовања, имовине, прихода, те других околности од значаја за одређивање издржавања (став 2). Могућности дужника издржавања зависе од његових прихода, могућности за запослење и стицање зараде, његове имовине, његових личних потреба, обавезе да издржава друга лица, те других околности од значаја за одређивање издржавања (став 4.). Минимална сума издржавања представља суму коју, као накнаду за храњенике, односно за лица на породичном смештају, периодично утврђује министарство надлежно за породичну заштиту, у складу са законом (став 4.). Према члану 162. истог Закона, поверилац издржавања може по свом избору захтевати да висина издржавања буде одређена у фиксном месечном новчаном износу или у проценту од редовних месечних новчаних примања дужника издржавања (став 1). Ако се висина издржавања одређује у проценту од редовних месечних новчаних примања дужника издржавања (зарада, накнада зараде, пензија, ауторски хонорар итд.), висина издржавања, по правилу, не може бити мања од 15% нити већа од 50% редовних месечних новчаних примања дужника издржавања умањених за порезе и доприносе за обавезно социјално осигурање (став 2). Ако је поверилац издржавања дете, висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ дужник издржавања (став 3). Одредбом члана 164. Породичног закона, прописано је да висина издржавања може да се смањи или повећа ако се промене околности на основу којих је донета претходна одлука.

У конкретном случају, приликом одлучивања о захтеву тужиоца за измену висине издржавања, побијаном пресудом је правилно закључено да су се промениле околности које утичу на испуњење обавезе туженог да доприноси издржавању малолетног тужиоца, првенствено јер је он старији и његове потребе су по природи ствари повећане, а и тужени је у могућности да доприноси издржавању сина у већем износу од износа утврђеног пресудом од 09.05.2022. године. Имајући у виду потребе повериоца издржавања и могућности дужника издржавања, те да висина издржавања треба да омогући најмање такав ниво животног стандарда за дете какав ужива родитељ, дужник издржавања, у смислу одредбе члана 162. став 3. Породичног закона, по оцени Врховног суда, побијана одлука донета је правилном применом материјалног права, јер признати износ издржавања обезбеђује остваривање егзистенцијалних потреба малолетног тужиоца, док, истовремено не угрожава егзистенцију туженог, као дужника издржавања. С тим у вези, тужени неосновано у ревизији указује на погрешну примену материјалног права.

Ревизијским наводима тужени посредно или непосредно оспорава чињенично стање које он сматра битним, а које по његовом мишљењу није правилно или потпуно утврђено у спроведеном поступку. Наводи ревизије којима се указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање не могу бити дозвољен ревизијски разлог у смислу члана 407. став 2. ЗПП, ни са изузетком да се у смислу члана 403. став 2. овог закона ради о ревизији изјављеној у породичном спору за издржавање.

О трошковима поступка одлучено је правилном применом одредаба чланова 165.став 1. и 154. ЗПП, а у вези са одредбом члана 207. Породичног закона.

Из наведених разлога, Врховни суд је одлучио као у изреци на основу члана 414. став 1. ЗПП.

Председник већа – судија

Добрила Страјина, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић