Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац окривљеног у уводу поднетог захтева, као разлог подношења, наводи повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) и 3) ЗКП, која је општег карактера, а у образложењу захтева истиче да је нижестепеним решењима окривљени обавезан да плати све трошкове поступка, иако они нису били нужни, обзиром да му је на терет стављено да плати трошкове физичко – хемијског вештачења о утврђивању дроге на новчаницама, као и ДНК вештачења на колима и на оружју, а који трошкови немају никакве везе са извршењем кривичног дела прања новца због ког је окривљени проглашен кривим. Према наводима захтева, нижестепни судови су на овај начин поступили супротно члану 264. став 3. ЗКП, јер је морао бити обавезан да плати само трошкове поступка који се односе на кривично дело због ког је оглашен кривим.

По оцени овога суда, бранилац окривљеног изнетим наводима захтева оспорава чињенично утврђење нижестепених судова у погледу висине трошкова које је окривљени обавезан да плати, односно указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и повреду закона из члана 440. ЗКП. Како ова повреда, у смислу члана 485. став 4. ЗКП, не представља дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца због повреде закона, то је Врховни суд поднети захтев одбацио као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић