Истом пресудом, ставом 2, применом члана 354. став 1. тачка 3. ЗКП-а одбијена је оптужба против окривљеног Д.Н. за кривично дело увреда из члана 170. став 1. КЗ.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 3643/13 од 30.07.2013. године, поводом жалбе окривљеног Д.Н. и његовог браниоца, а по службеној дужности, преиначена је, у погледу одлуке о казни, пресуда Основног суда у Параћину К 350/13 од 05.07.2013. године, тако што је окривљени Д.Н. за дело за које је оглашен кривим првостепеном пресудом - продужено кривично дело увреде из члана 170. став 1. у вези члана 61. КЗ осуђен на новчану казну у износу од 40.000,00 динара, коју је дужан платити у року од три месеца, а у противном иста ће бити замењена у казну затвора, тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, док су у преосталом делу жалбе окривљеног и његовог браниоца одбијене као неосноване, а у непреиначеном делу првостепена пресуда је потврђена.

Бранилац окривљеног Д.Н., адвокат Ј.К., на основу члана 483. став 1. и 3. ЗКП-а, поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, због повреде одредбе члана 170. став 4. КЗ и повреде одредбе члана 266. ЗКП, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, те да укине побијане пресуде и предмет врати на поновну одлуку првостепеном или другостепеном суду или да побијане пресуде преиначи и донесе ослобађајућу пресуду.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. ЗКП-а, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.Н., адвоката Ј.К. је неблаговремен.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП-а („Службени гласник РС“, број 72 од 28.09.2011. године) прописано је да због повреда тог закона (члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1) члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с`обзиром на одредбу члана 71. тачка 5. ЗКП-а којом су права браниоца лимитирана правима окривљеног.

Из списа предмета, повратнице на име окривљеног Д.Н., произлази да је окривљени правноснажну одлуку, пресуду Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 3643/13 од 30.07.2013. године, примио лично 02.09.2013. године, а из пријемног печата Врховног касационог суда произлази да је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда поднет 17.01.2014. године препорученом пошиљком, дакле по протеку законом прописаног рока од 30 дана, из члана 485. став 4. ЗКП-а, за подношење овог ванредног правног лека, те је Врховни касациони суд исти одбацио као неблаговремен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 1. ЗКП, одбацио као неблаговремен захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног и одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                          Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                               Драгиша Ђорђевић, с.р.