Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужени је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка, и погреше примене материјалног права.

Испитујући побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде нема повреде поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју овај суд пази по службеној дужности, а ревизијом се не указује на друге повреде.

Предмет тужбеног захтева у овој парници је исплата регреса штете коју је тужилац накнадио Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање запослених, Покрајински фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених, Дирекција покрајинског фонда из Новог Сада, а по правноснажној пресуди Трговинског суда у Новом Саду П.884/06 од 03.04.2007.године. Овом пресудом обавезани су као тужени, овде тужилац и ББ, овде тужени, да поменутом Фонду, као тужиоцу, солидарно исплате износ од 4.226.804,10 динара, на име исплаћеног и капитализираног износа инвалидске пензије коју тужилац исплаћује оштећеном у саобраћајном удесу, са законском затезном каматом. Овом пресудом је утврђено да је инвалидност оштећеног ВВ последица саобраћајног удеса од 12.11.1998.године који је скривио тужени ББ, због чега је и осуђен правноснажном кривичном пресудом. Овде тужилац, као солидарни дужник је дана 10.08.2011.године досуђени износ накнаде штете исплатио повериоцу Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање запослених, Дирекција покрајинског фонда из Новог Сада, а по споразуму о начину исплате износа досуђених правноснажном пресудом Трговинског суда у Новом Саду.

Прихватајући наводе туженог да је ВВ у инвалидску пензију отишао услед повреде на раду, као то стоји у решењу о признавању овог права, првостепени суд је одбио тужбени захтев закључујући да тужилац није доказао узрочно последичну везу између инвалидности оштећеног ВВ и штетне радње туженог, саобраћајне незгоде, односно да је инвалидност последица повређивања у саобраћајном удесу који је скривио тужени.

Другостепени суд је одлучујући о жалби тужиоца, преиначио првостепену пресуду усвајањем тужбеног захтева, оцењујући да обавеза туженог, као лица одговорног за насталу штету произилази из садржаја одредби члана 87. Закона о осигурању иимовине и лица, важећем у тренутку саобраћајног удеса.

Оцењујући наводе ревизије туженог, Врховни касациони суд налази да се наведени закључак другостепеног суда заснива на правилној примени материјалног права.

Наиме, обавеза туженог на исплату потраживања која је предмет ове парнице, произилази из правноснажне пресуде Трговинског суда у Новом Саду П.884/06 од 03.04.2007.године, којом су овде парничне странке, тужилац АА и ББ, обавезани да Републичком фонду за пензијско и инвалидско осиграње запослених, Покрајински фонд за пензијско и инвалидско осигурање запослених, Дирекција покрајинског фонда из Новог Сада, солидарно исплате износ од 4.226.804,10 динара, на име исплаћеног и капитилизираног износа инвалидске пензије која се исплаћује оштећеном у саобраћајној незгоди ВВ, у вези које је овде тужени и осуђен правноснажном пресудом у кривичном поступку. Овде тужилац, као солидарни дужник је дана 10.08.2011.године досуђени износ накнаде штете исплатио поменутом фонду. Исплатом накнаде ове штете оштећеном на тужиоца је сагласно члану 87. Закона о осигурању имовине и лица („Службени лист СРЈ“ бр. 30/96), важећег у време штетног догађаја, прешло потраживање исплаћене штете.

Супротно наводима ревизије, правилан је закључак другостепеног суда да је питање узрочно-последичне везе између инвалидитета оштећеног и саобраћајног удеса који је скривио тужени, расправљено у парници у којој је учествовао тужени и у којој је утврђено да је инвалидност оштећеног последица саобраћајног удеса који је скривио тужени. Из тих разлога се не могу прихватити као основани наводи ревизије којима се указује да је инвалидност оштећеног настала као последица повреде на раду, чиме се у суштини оспорава утврђено чињенично стање у поменутој пресуди трговинског суда, којом су и осигуравач и овде тужени као лице које је скривило саобраћајну незгоду, обавезани да солидарно накнаде штету коју је Фонд за пензијско и инвалидско осигурање претрпео исплатом инвалидске пензије оштећеном до стицања права на старосну пензију. Оно што је битно за одлуку у овој парници, а што се наводима ревизије не оспорава је чињеница да је тужилац у овој парници као солидарни дужник извршио обавезу из поменуте пресуде, те да на туженом, као солидарном дужнику и лицу које је одговорно за штету, сагласно напред наведеним законским одредбама, стоји обавеза да утужено потраживање, као регрес исплати овде тужиоцу.

На основу напред изнетог, а применом члана 414. ЗПП одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Љубица Милутиновић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић