Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 835/17 од 13.07.2017. године, одбијена је као неоснована жалба бранилаца окривљене АА, адвоката Горана Ђурковића, адвоката Милице Станковић и адвоката Ивана Марића, а пресуда Основног суда у Пожеги К 289/15 од 04.04.2017. године, је потврђена.

Против наведених правноснажнажних пресуда, захтеве за заштиту законитости благовремено су поднели:

-бранилац окривљене АА, адвокат Љубисав Радосављевић, у смислу члана 485. став. 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев, укине побијану другостепену пресуду Апелационог суда у Крагујевцу и предмет врати том суду на поновно одлучивање. Бранилац је предложио да Врховни касациони суд одложи извршење кривичне санкције до доношења одлуке о поднетом захтеву за заштиту законитости.

-браниоци окривљене АА, адвокати: Горан Ђурковић и Милица Станковић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји поднети захтев и преиначи побијане пресуде, тако што ће окривљену ослободити од оптужбе или их укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење пред промењеним поступајућим судијом.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио примерке захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљене, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих су поднети захтеви за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтевима, нашао:

Захтеви за заштиту законитости су недозвољени.

Бранилац окривљене АА, адвокат Љубисав Радосављевић, у поднетом захтеву најпре истиче да је изрека побијане првостепене пресуде противречна сама себи, те да у побијаној првостепеној и другостепеној пресуди нису наведени разлози о одлучним чињеницама које су предмет доказивања, а да су они који су дати, нејасни и међусобно противречни, због чега исти сматра да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Надаље, бранилац у поднетом захтеву истиче и то да је другостепени суд, одлучујући о жалби изјављеној на првостепену пресуду, одбио све жалбене наводе, а да притом „није образложио разлоге таквог одбијања, већ је само сумарно поновио разлоге из првостепене пресуде “, којим наводима по налажењу овог суда, бранилац указује на повреду члана 460. став 1. ЗКП.

Такође, у захтеву се истиче и то да је у конкретном случају, основни узрок саобраћајне незгоде, вожња мотоциклисте који се налазио у стадијуму тешког пијанства, који је критичном приликом возио изузетно брзо и претицао целу колону возила, а да је суд неосновано осудио окривљену АА, која према наводима захтева, за све учеснике у саобраћају није представљала никакву опасност, јер су је сви су благовремено уочили, осим возача мотоцикла.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, бранилац окривљене АА, адвокат Љубисав Радосављевић, оспорава оцену изведених доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Браниоци окривљене АА, адвокати: Горан Ђурковић и Милица Станковић, у поднетом захтеву за заштиту законитости најпре истичу да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, јер сматрају да су разлози о одлучним чињеницама које су предмет доказивања, потпуно нејасни и у знатној мери противречни, као и да о чињеницама које су предмет доказивања, постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника.

Такође, браниоци указују и да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП.

Поред тога, у захтеву браниоци истичу да у конкретном случају, првостепени суд на основу изведених доказа, није правилно утврдио чињенично стање, тј. да је погрешно закључио да је узрок настанка саобраћајне незгоде непрописно укључивање окривљене својим возилом на магистрални пут, а да је непрописно управљање мотоциклом од стране покојног ГГ, допринос настанку саобраћајне незгоде, будући да, према наводима захтева, грубо кршење саобраћајних прописа при управљању мотоциклом од стране покојног ГГ, представља узрок настанка предметне саобраћајне незгоде.

Изнетим наводима, по оцени овог суда, браниоци окривљене АА, адвокати: Горан Ђурковић и Милица Станковић, оспоравају оцену изведених доказа и утврђено чињенично стање у побијаним пресудама.

Како чланом 485. став 4. ЗКП, који прописује разлоге због којих окривљени, односно његов бранилац, сходно правима која у поступку има у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреде закона из члана 460. став 1. и 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП, као ни због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, то је Врховни касациони суд захтеве бранилаца окривљене АА, адвоката Љубисава Радосављевића и адвоката: Горана Ђурковића и Милице Станковић, оценио као недозвољене.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП.

Записничар-саветник                                                                                                Председник већа-судија

Марина Радосављевић,с.р.                                                                                     Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић