.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 39/2018
05.12.2018. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Веска Крстајића, председника већа, Биљане Синановић, Милунке Цветковић, Маје Ковачевић Томић и Јасмине Васовић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у прекршајном предмету окривљеног АА, због прекршаја из члана 331. став 1. тачка 10. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Мирјане Михајловић, поднетом против правноснажног решења Прекршајног апелационог суда 4Прж 12331/18 од 06.09.2018. године, у седници већа одржаној дана 05.12.2018. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Мирјане Михајловић, поднет против правноснажног решења Прекршајног апелационог суда 4Прж 12331/18 од 06.09.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Решењем Прекршајног апелационог суда 4Прж 12331/18 од 06.09.2018. године, одбачена је као неблаговремена жалба браниоца окривљеног АА изјављена преко адвоката Мирјане Михајловић, против решења Прекршајног суда у Ваљеву – Одељење суда у Љигу IV-18 Пр 9770/15 од 30.03.2018. године.
Против наведеног правноснажног решења, бранилац окривљеног АА адв. Мирјана Михајловић поднела је захтев за заштиту законитости са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине побијано решење и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 285. став 1. Закона о прекршајима прописано је да се против правноснажне пресуде може поднети захтев за заштиту законитости, ако је повређен закон или други пропис о прекршају или примењен закон за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, опште прихваћеним правилом међународног права и потврђеним међународним уговорима, а ставом 2. истог члана је одређено да захтев за заштиту законитости подиже Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде.
Дакле, из цитиране одредбе јасно произилази да овлашћење за подизање захтева за заштиту законитости против правноснажних одлука донетих у прекршајном поступку припада искључиво Републичком јавном тужиоцу, а такво овлашћење ни једном законском одредбом није дато другим процесним субјектима.
Имајући у виду да у конкретном случају захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адв. Мирјана Михајловић, која по закону на то није овлашћена, то је Врховни касациони суд нашао да је предметни захтев за заштиту законитости недозвољен, јер је поднет од стране неовлашћеног лица.
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је а на основу члана 285. и члана 286. став 1. Закона о прекршајима одлучио као у изреци решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Мила Ристић, с.р. Веско Крстајић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић
