Врховни касациони суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Бранилац окривљеног као разлоге подношења захтева за заштиту законитости наводи повреде одредаба члана 419. став 2. и члана 438. став 1. тачка 11) ЗКП. Поред тога, бранилац окривљеног указује и на повреду одредбе члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, истицањем да су изреке побијаних пресуда противречне саме себи и датим разлозима, те да у побијаним пресудама нису наведени разлози о чињеницама које су предмет доказивања, а разлози који су наведени су потпуно нејасни и у знатној мери противречни, као и да постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуда о садржини записника о исказима датим у поступку и самих тих записника, због чега није могуће испитати законитост и правилност побијаних пресуда.

Осим тога, у образложењу захтева се наводи и да Виши суд у Лесковцу у поновљеном поступку није поступио по налогу Апелационог суда у Нишу везаном за извођење доказа, а датом у решењу Кж1 164/18 од 07.03.2018. године којим је укинута ранија првостепена пресуда, а који наводи браниоца окривљеног би по налажењу овога суда представљали повреду одредбe члана 462. став 3. ЗКП. Такође, у образложењу захтева се наводи и да у току поступка ни једним доказом није доказано да је окривљени АА неовлашћено носио предметну пушку коју су пронашли полицајци, а што представља оспоравање утврђеног чињеничног стања и оцене доказа у правноснажним одлукама.

Имајући у виду да из изнетих навода произилази да се нижестепене пресуде побијају због повреда одредаба члана 419. став 2, члана 438. став 1. тачка 11), члана 438. став 2. тачка 2) и члана 462. став 3) ЗКП, те због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне оцене доказа, а што не представља законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Слободана Коцића оценио недозвољеним.

Стога је Врховни касациони суд са изнетих разлога, а на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овога решења.

Записничар-саветник                                                                                                                          Председник већа-судија

Снежана Лазин,с.р.                                                                                                                               Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић