Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости није основан.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, уз образложење да се побијане правноснажне пресуде заснивају на доказима на којима се по одредбама ЗКП не могу заснивати пресуде. Таквим доказом се, пре свега, означава записник о испитивању окривљеног ББ сачињен пред истражним судијом Окружног суда у Београду под бројем Кри. 1282/2000 од 03.09.2000. године, који је решењем Вишег суда у Београду издвојен из списа предмета али је одбрана окривљеног ББ, која је констатована на издвојеном записнику, коришћена у изради побијане првостепене пресуде и то део „да је окривљени Станислав Јовановић када је угледао оштећеног ВВ извадио пиштољ и репетирао га.“ Како у односу на ову одлучну чињеницу - репетирање пиштоља, у списима предмета нема других доказа нити исказа саоптужених нити исказа сведока, нити писаних доказа, одбрана закључује да се побијане пресуде заснивају на спорном записнику о саслушању окривљеног ББ Кри. 1282/2000 од 03.09.2000. године - који је као незаконит доказ већ издвојен из списа, због чега се на таквом доказу, по одредбама Законика о кривичном поступку пресуде не могу заснивати.

Врховни касациони суд изнете наводе оцењује као неосноване, из следећих разлога:

Пре свега, из списа предмета произлази да је предметни записник о саслушању окривљеног ББ сачињен пред истражним судијом Окружног суда у Београду Кри. 1282/2000 од 03.09.2000. године решењем председника већа издвојен из списа предмета на главном претресу одржаном дана 23.02.2015. године, у смислу одредбе члана 358. ЗКП.

Надаље, из списа предмета произлази да је саслушање окривљеног ББ, након првог саслушања као доказна радња, извршено у законито спроведеном поступку у складу са одредбама ЗКП - како пред истражним судијом тог суда 06.12.2006. године тако и на заседањима главног претреса одржаним 23.02.2015. године и 30.11.2016. године, након чега је првостепени суд тако прибављену одбрану окривљеног ББ оценио износећи детаљне разлоге за исту, на странама 14, 15, 16 и 17 побијане првостепене пресуде.

Као неосноване, Врховни касациони суд је оценио и наводе, у захтеву, браниоца окривљеног да је суд одлучну чињеницу „да је окривљени Станислав Јовановић извадио и репетирао пиштољ“ утврдио из издвојеног записника о саслушању окривљеног ББ, с`обзиром да је првостепени суд, на страни 70 пресуде, изричито навео да је чињеницу о репетирању пиштоља од стране окривљеног Станислава Јовановића утврдио из налаза и мишљења судског вештака балистичара Милана Куњадића, о чему је дао детаљне и јасне разлоге, те су неосновани наводи захтева да је суд код утврђивања наведене чињенице користио изказ окривљеног ББ са записника о саслушању који је издвојен из списа предмета и као такав представља недозвољени доказ.

По истом законском основу - из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, захтевом браниоца окривљеног се указује и на „записник о делимичној реконструкцији догађаја спроведеној на главном претресу одржаном дана 05.06.2009. године у судници Вишег суда у Београду“ - као недозвољен доказ јер је, по ставу одбране, реконструкција била сведена само на пуко показивање међусобног положаја саокривљених по верзији окривљеног Станислава Јовановића, без учешћа окривљеног ББ и сведока, чиме нису били испоштовани криминалистички, просторно-амбијентални услови, временско-метеоролошки услови, нити остали тактичко-технички услови како то предвиђа одредба члана 137. ЗКП.

Врховни касациони суд и ове наводе у захтеву браниоца окривљеног, оцењује као неосноване.

Наиме, на главном претресу одржаном дана 04.03.2009. године, суд је у смислу члана 120. став 4. ЗКП одредио доказну радњу - усмено саслушање вештака медицинске струке др Гордане Џелатовић и вештака балистичара Милана Куњадића, а у наставку заседања одржаном дана 05.06.2009. године суд је ради извођења доказне радње допунског вештачења истих вештака, одређеног у смислу члана 124. ЗКП, ради појашњења спорних чињеница испитао окривљеног Станислава Јовановића који је на постављена питања одговарао и показивао положај који је, критичном приликом, у предметном догађају, заузимало његово тело.

Дакле, Врховни касациони суд налази да првостепени суд није предузимао доказну радњу - реконструкција догађаја, те самим тим није ни могао повредити одредбу члана 137. ЗКП како се то неосновано указује у захтеву браниоца окривљеног Станислава Јовановића.

Из свега напред изложеног, Врховни касациони суд закључује да побијане правноснажне пресуде нису донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, те су супротни наводи у захтеву браниоца окривљеног оцењени као неосновани.

Поред напред наведеног, поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује и на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП, која повреда представља законски разлог за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца, али уз образложење да постоји контрадикторност изреке првостепене пресуде и датих разлога, везано за способност окривљеног Станислава Јовановића да схвати дело и управља својим поступцима, с`обзиром на то да је код окривљеног, у време извршења кривичног дела, постојао поремећај личности - импулсивног типа, као модалитет урачунљивости због чега је, по ставу одбране, на штету окривљеног повређен закон.

Врховни касациони суд налази да се изнетим наводима суштински указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, која не представља законски разлог, у смислу члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, те је у наведеном делу поднети захтев одбачен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. ЗКП у вези члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                    Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                                                          Бата Цветковић, с,р,

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић