Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Звездане Лутовац, председника већа, Јелене Боровац и Бранка Станића, чланова већа, у парници тужилаца АА из ... и ББ из ..., чији је пуномоћник Љубиша Радуловић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Ужицу, ради накнаде нематеријалне штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 849/19 од 04.04.2019. године, у седници одржаној 16.10.2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 849/19 од 04.04.2019. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Ужицу П 3350/18 од 27.11.2018. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужилаца и обавезана тужена да им на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због неоснованог лишења слободе исплати по 3.000.000,00 динара са законском затезном каматом почев од пресуђења 27.11.2018. године до коначне исплате. Ставом другим изреке, за већи износ од досуђеног тужбени захтев је одбијен као неоснован. Ставом трећим изреке, обавезана је тужена да тужиоцима накнади трошкове парничног поступка у износу од 263.350,00 динара са законском затезном каматом почев од дана извршности до коначне исплате. Ставом четвртим изреке, одбијен је захтев тужилаца за тражену законску затезну камату на досуђени износ трошкова почев од пресуђења до извршности.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 849/19 од 04.04.2019. године, усвојена је жалба тужене и преиначена првостепена пресуда, тако што је делимично усвојен тужбени захтев тужилаца и обавезана тужена да им на име накнаде нематеријалне штете за претрпљене душевне болове због неоснованог лишења слободе плати износ од по 2.000.000,00 динара са законском затезном каматом почев од 04.04.2019. године до коначне исплате. Преко досуђеног износа тужбени захтев је одбијен. Потврђена је првостепена пресуда у ставовима 3. и 4. у којима је садржано решење о трошковима поступка.

Против правноснажне пресуде донесене у другом степену тужена је изјавила ревизију на основу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП, због погрешне примене материјалног права.

По члану 403. став 2. ЗПП, ревизија је увек дозвољена ако је то посебним законом прописано (тачка 1); другостепени суд преиначио пресуду и одлучио о захтевима странака (тачка 2); другостепени суд усвојио жалбу, укинуо пресуду и одлучио о захтевима странака (тачка 3). Према члану 403. став 3. ЗПП ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра, по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Смисао правила о дозвољености ревизије код преиначења у смислу члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП је да је извршено преиначење на штету ревидента. У овом случају, одлука је преиначена у корист ревидента – тужене, а вредност предмета спора побијаног дела правноснажне пресуде је од 2.000.000,00 динара (16.949 евра) због чега ревизија није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Звездана Лутовац, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић