
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 5150/2018
16.10.2019. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Весне Поповић, председника већа, др Илије Зиндовића и Божидара Вујичића, чланова већа, у правној ствари тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Александра Вавић Хоровиц, адвокат из ..., против тужене ББ из ..., чији је пуномоћник Милан Караћ, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2378/18 од 14.06.2018. године, у седници одржаној 16.10.2019. године, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 2378/18 од 14.06.2018. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Новом Саду П 7327/17 од 13.02.2018. године, одбијен је тужбени захтев тужиље да се обавеже тужена да јој на име накнаде материјалне штете исплати износ од 1.603.110,00 динара са законском затезном каматом од подношења тужбе до исплате, да јој надокнади трошкове парничног поступка са законском затезном каматом почев од пресуђења до исплате и обавезана је тужиља да туженој накнади трошкове парничног поступка у износу од 130.908,00 динара.
Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 2378/18 од 14.06.2018. године, преиначена је пресуда Основног суда у Новом Саду П 7327/17 од 13.02.2018. године и обавезана тужена да тужиљи на име накнаде материјалне штете исплати износ од 780.168,00 динара са законском затезном каматом од 13.02.2018. године до исплате, као и да тужиљи на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 255.653,36 динара са законском затезном каматом од дана извршности до исплате, као и да тужиљи накнади трошкове поступка по жалби у износу од 96.703,36 динара у року од 15 дана док је у преосталом делу првостепена пресуда потврђена.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију из свих разлога предвиђених чланом 407. Закона о парничном поступку.
Одлучујући о жалби, апелациони суд је нашао да је тужбени захтев тужиље делимично основан па је делимично преиначио првостепену пресуду и усвојио тужбени захтев у делу за износ од 780.168,00 динара. При томе, другостепени суд полази од одредбе члана 39. став 3. ЗОСПО, налазећи да је тужена била несавесна, те да је као несавесни држалац ствари била дужна да тужиљи исте преда. Ствари није предала већ тек након доношења правноснажне пресуде. Вредност ствари у моменту предаје била је умањена због дугог временског периода, наступила је одређена пропаст – умањење вредности тих ствари (трактора, тракторске приколице и крупаре) јер је путем вештачења утврђено да више не служе сврси, па с обзиром да је тужена одговорна за насталу штету као несавесни држалац тих ствари, апелациони суд је исту обавезао на плаћање износа од укупно 780.168,00 динара, који износ је утврђен у току првостепеног поступка путем вештачења. Суд је признао (сходно члану 277. ЗОО) тужиљи камату на назначени износ. При томе апелациони суд је оценио да је првостепени суд правилно поступио када је одбио тужбени захтев тужиље везано за накнаду измакле добити јер тужиља није доказала у чему се састоји измакла добит. У смислу члана 189. став 3. ЗОО тужиља није доказала да по редовном току ствари је основано могла очекивати наведени добитак и да су ствари биле у њеном поседу.
Оцењујући наводе ревизије, Врховни касациони суд налази да се закључак и одлука другостепеног суда заснива на правилној примени материјалног права, те да је побијаном пресудом правилно делимично преиначена првостепена пресуда и утврђена обавеза тужене на исплату дела тражене накнаде штете, а из разлога које у свему прихвата и овај суд.
Правилно се другостепени суд позива на одредбу члана 39. ЗОСПО налазећи да је тужена била несавесна јер јој је било познато да покретне ствари нису биле обухваћене уговором о доживотном издржавању, те да се незаконито налази у државини истих. Правилно је другостепени суд применио и одредбу у погледу камате на досуђени захтев у ком делу је тужбени захтев усвојен.
Врховни касациони суд је ценио и остале наводе ревизије којима се оспорава и висина досуђене штете као и навод да је трактор преузет у исправном стању и одвежен, а да је вештачење вршено на бази потпуне неисправности трактора што указује на неправилност у вештачењу али налази да се истим наводима у суштини оспорава утврђено чињенично стање из којих разлога се сагласно члану 407. став 2. ЗПП ревизија не може изјавити.
Из наведених разлога применом члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.
Председник већа судија
Весна Поповић,с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић

.jpg)
