Решењем Вишег суда у Ужицу Гж 730/18 од 15.11.2018. године, одбијена је као неоснована жалба противника предлагача и потврђено решење Основног суда у Прибоју Р1 13/16 од 01.02.2018. године.

Против решења другостепеног суда противник предлагача је изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. Закона о парничном поступку ради уједначавања судске праксе и разматрања правног питања у интересу равноправности грађана.

Одлучујући о изузетној дозвољености ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, бр.72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да разлози за одлучивање о ревизији нису основани.

Чланом 404. став 1. ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног касационог суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији противника предлагача прописани чланом 404. став 1. ЗПП. Побијаним решењем одлучено је о физичкој деоби непокретности на којима су учесници били сувласници, као и о начину коришћења наведених непокретности. Ревизијски наводи су усмерени на разрешење чињеничних питања у овој првној ствари, као и правилност примене материјалног права, што није разлог прописан чланом 404. став 1. ЗПП, за одлучивање о посебној ревизији. Осим тога, тумачење појединих законских одредаба не представља разлог за примену члана 404. ЗПП о изузетној дозвољености ревизије, а уз ревизију нису достављене правноснажне одлуке којима је у идентичној или сличној чињеничној и правној ситуацији другачије одлучено него у овој правној ствари, што би било од утицаја на одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној ради уједначавања судске праксе.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Одлучујући о дозвољености ревизије применом члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, у вези са чланом 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни касациони суд је нашао да ревизија противника предлагача није дозвољена.

Чланом 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Предлог за физичку деобу поднет је 24.10.2016. године, а у предлогу није наведена вредност предмета физичке деобе, нити је та вредност одређена до окончања поступка пред првостепеним судом, а такође није одређена ни наплаћена судска такса.

Како вредност предмета физичке деобе није означена, у том случају се примењују одредбе Закона о судским таксама, који у Тарифном броју 10, прописује да за предлог да се спроведе деоба заједничке ствари или имовине, за одлуку по предлогу за деобу, за жалбу против одлуке по предлогу, плаћа се по 1.900,00 динара. То значи да је вредност предмета физичке деобе у овој правној ствари 1.900,00 динара, што је испод законом прописаног цензуса за изјављивање ревизије из члана 403. став 3. ЗПП, тако да ревизија противника предлагача није дозвољена.

На основу члана 413. ЗПП у вези са члановима 27. став 2. и 30. став 2. Закона о ванпарничном поступку, Врховни касациони суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић