Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоцу окривљеног АА - адвокату Милану Дробњаковићу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажна решења против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Републички јавни тужилац у поднетом захтеву као разлог подношења истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП у вези са чланом 211. став 1. тачка 3) ЗКП наводећи да су разлози суда за одбијање предлога за одређивање притвора према окривљеном, а по законском основу из члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП потпуно нејасни. Наиме, по ставу тужиоца нејасно је како ранија осуђиваност окривљеног, од чега једанпут за истоврсно кривично дело, не представља околност која као особита указује да ће окривљени у кратком временском периоду поновити кривично дело, као што је нејасан и неприхватљив став суда да је за одређивање притвора по овом законском основу потребно постојање конкретне, извесне и реалне опасности од понављања кривичног дела у кратком временском периоду, а што по налажењу тужиоца нема законско упориште у одредби члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП-а.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Супротно наводима захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, по оцени Врховног касационог суда у побијаним правноснажним решењима суд је дао јасне разлоге за свој став у оцени навода Основног јавног тужиоца у Пријепољу, изнетим у предлогу за одређивање притвора према окривљеном.

Наиме, суд је ценио околности наведене у предлогу за одређивање притвора према окривљеном ( које се истичу и у захтеву за заштиту законитости ), те је нашао да оне не оправдавају одређивање притвора из законских разлога прописаних у члану 211. став 1. тачка 3) ЗКП, јер не указују да је опасност од понављања кривичног дела у кратком временском периоду конкретна, извесна и реална. Фактички, суд је за своју оцену непостојања законских разлога за одређивање притвора по предложеном законском основу дао потпуно јасне разлоге. Да ли је оваква оцена наведених околности правилна или неправилна, без утицаја је на постојање битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП коју тужилац истиче у захтеву, већ је за постојање ове процесне повреде битно да ли је суд за своју оцену изнетих околности и с тим у вези заузет став, дао јасне разлоге.

У конкретном случају, по оцени Врховног касационог суда, суд је за свој став дао потпуно јасне разлоге које, Републички јавни тужилац не прихвата, јер се не слаже са оценом и ставом суда о непостојању разлога за одређивање притвора према окривљеном по законском основу прописаном у члану 211. став 1. тачка 3) ЗКП.

Надаље, неприхватљиви су наводи захтева за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца да разлози изнети у побијаним решењима о потреби постојања конкретне, извесне и реалне опасности од понављања кривичног дела у кратком временском периоду као услова за одређивање притвора по основу одредбе члана 211. став 1. тачка 3) ЗКП, немају законско упориште у тој одредби закона.

Ово стога што би се у супротном, када би опасност од понављања кривичног дела могла бити и апстрактна, радило о такозваном „превентивном притвору“ а не о притвору као мери обезбеђења присуства окривљеног и за несметано вођење кривичног поступка ( члан 188. став 1. тачка 7) ЗКП-а, члан 30. став 1. Устава Републике Србије ). Због тога је Уставом и законом искључена могућност одређивања притвора по овом законском основу позивањем на апстрактну могућност извршења кривичног дела, већ та могућност мора бити извесна и реална, како је то правилно нашао суд у побијаним решењима.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним решењима није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП наведени захтев Републичког јавног тужиоца одбио као неоснован.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић